У Тршићу је  15. септембра у новоотвореном „Међународном центру за језик и писмо“ одржан округли сто  Вукове задужбине у дане Вуковог сабора „Вукове народне приповетке – источник аутентичне српске прозе са средине 19. века“. Организациони одбор су чинили:  председник Скупштине Вукове задужбине др Миодраг Матицки, председник Управног одбора Вукове задужбине проф. др Бошко Сувајџић и Дејан Михаиловић, уредник „Лагуне“.

Повод за овај округли сто јесу годишњице које се везују за Вука Караџића: 230 година  од рођења, 80 од оснивања прве Вукове задужбине и 30 година рада Вукове задужбине основане 1987, приликом обележавања прославе ,,Два века Вука”, као и подсећање на годишњицу велике Вукове победе 1847. године.

Непосредни повод јесте  Вукова књига „Српске народне приповијетке“ која се 2017. године појављује у издању Вукове задужбине и „Лагуне“, за коју је предговор написао др Миодраг Матицки. У њој су, поред педесет приповедака које су се нашле у бечком издању из 1853, сабране и готово све остале Вукове народне приповетке, укључујући руковет прича штампаних 1821. године заједно са загонеткама, као и оне из додатка другог издања  (1870) ,,у наклади Ане удовице В. С. Караџића”, из Вуковог бечког забавника Данице итд.

Учесници скупа имали су прилику да виде  изложбу књига које је издала Вукова задужбина. Округли сто је отворен приказивањем  филма РТС-а, који је снимљен две године после  оснивања  Задужбине, уз учешће њеног првог председника Милана Ђоковића, првог председника Управног одбора Гвоздена Јованића, представника установе утемељивача Вукове задужбибне – академика Павла Ивића, представника САНУ,  епископа Иринеја Буловића, представника СПЦ, Божидара Ковачека, потпредседника Матице српске, Десанке Максимовић, представника Удружења књижевника Србије, Хајнца Фишера, председника Фондације ,,Вук Караџић” у Бечу. О раду Вукове задужбине говорио је председник Управног одбора Вукове задужбине проф.  др Бошко Сувајџић.  Поред прегледа свега онога што  је  урађено на трагу великих претходника, Сувајџић је   говорио и о  томе како ће бити  обележена тридесетогодишњица рада Вукове задужбине, пре свега на простору и у културним средиштима у којима је Вук боравио и деловао – у Вуковом европском кругу.

Уредник „Лагуне“, књижевник Дејан Михаиловић, говорио је о заједничком подухвату „Лагуне“ и Вукове задужбине,  издању књиге Вука Караџића „Српске народне приповијетке“, али и о парњаку ове књиге који се појавио у издању Вукове задужбине, о илустрованој „Хрониологији Вуковог живота и дела“, коју је сачинио Дејан Михаиловић.

За овај округли сто позвани су историчари књижевности и проучаваоци књижевног језика, познаваоци Вуковог дела и његове рецепције, као и савремени прозни писци који у свом приповедању баштине оно чиме је Вук покренуо ,,нови правац у српској књижевности” својом језичком реформом и антологијским збиркама усменог стваралаштва српског народа.

 Излагање на округлом столу др Миодрага Матицког било је посвећено теми „Однос књижевне периодике према усменој прози“. Према његовим речима у „Српском рјечнику“ из 1818. године налазимо обиље наративних записа који показују да се, тада, Вук увелико учио како да усмено казивање преточи у писани запис, кратак и ефектан у мери да буде разумљив слушаоцима. Професорка Габриела Шуберт, спољни члан САНУ из Немачке говорила је о ,,Вуковој народна приповеци и браћи Грим”. Проф. Роберт Ходел, такође спољни члан САНУ, за округли сто изабрао је тему „Приповедна проза Драгослава Михаиловића“. У приложеном саопштењу ,,Несавршенства најсавршеније азбуке на свету” Светислав Басара нам је пружио исцрпан преглед последица некритичког приступа Вуковом делу све до наших дана,  а проф. др Сава Дамјанов, аутор романа о Вуку, своје је саопшење одредио насловом ,,Вукова проза између фикције и фактографије”. На вуковској линији, по начину казивања налази се и проза Радована Белог Марковића који је требало да учествује саопштењем ,,Вук и Ја”,а који је тога дана  добијао награду „Јован Скерлић“, па је његово саопштење прочитано на Скупу. Проф. др Бошко Сувајџић говорио је  на тему  ,,Андрић о Вуку као приповедачу”.  Професор емеритус др Душан Иванић  определио се за тему ,,Вук и генеза српске ауторске прозе”. ,,О живописности Вуковог хроничарског приповедања” говорио је др Бранко Златковић.  Округли сто  употпунио је Станиша Војиновић саопштењем ,,Вукова приповедна проза и лист ‘Шумадинка’ и календар ‘Шумадинче’ Љубомира П. Ненадовића”. Романсијер Јанко Вујиновић, аутор награђиваног романа „Књига о храсту“, као добар познавалац  односа наших писаца који су стварали у расејању према приповедној прози Вука Караџића, говорио је  колико су ти писци остајали повезани  са оним у матици што означавамо синтагмом ,,живот и обичаји народа српског”.

Запажени Округли сто Вукове задужбине у дане Вуковог сабора, шеснаести по реду, припремљен је у сарадњи са Центром за културу ,,Вук Караџић” у Лозници и издавачком кућом „Лагуна“. Радови са округлог стола „Вукове народне приповетке-источник аутентичне српске прозе 19. века“ биће објављени у зборнику.

Душица Матицки

Округли сто Вукове задужбине у Тршићу