Napustila nas je, 10. februara, mr Grozdana Komadinić, književnik,
profesor srpskog jezika i književnosti u penziji, magistar filoloških nauka, predsednik Ogranka Vukove zadužbine u Čačku od osnivanja na Savindan 1999. godine, neumorni stvaralac, iskren prijatelj i učitelj, i nadasve, dobar čovek. Komemoracija, povodom smrti Grozdane Komadinić održana je u utorak, 12. februara, u Galeriji Narodnog muzeja, a sahranjena je istog dana u podne na Gradskom groblju u Čačku.

Grozdana Komadinić

U nastavku možete da pročitate tekst Zorice Lešović Stanojević
izrečen na komemoraciji o Grozdani Komadinić.

ŽIVOT I DELO GROZDANE KOMADINIĆ ZA NEZABORAV
SAMO LJUBAV SPASAVA I HRANI DUŠU…

Ta jedina, sigurna izvesnost u čovekovom trajanju, smrt, odnela je u nedelju, 10. februara, nasmejane dane jednog, po stvaralaštvu i ljudskim vrlinama, plodnog života. Napustila nas je iznenada naša mr Grozdana Komadinić, književnik, profesor srpskog jezika i književnosti u penziji, magistar filoloških nauka, predsednik Ogranka Vukove zadužbine u Čačku od osnivanja na Savindan 1999. godine, neumorni stvaralac, iskren prijatelj i učitelj, i nadasve, dobar čovek. Komemoracija povodom smrti Grozdane Komadinić održana je u utorak, 12. februara, u Galeriji Narodnog muzeja, a sahranjena je istog dana u podne na Gradskom groblju u Čačku.

Komemoracija Grozdani Komadinić

Profesionalnu biografiju Grozdane Komadinić, mnogi među nama dobro poznaju, ali treba podsetiti još jednom čime je ova vredna, odgovorna i  neumorna žena zadužila ovaj grad, rodno Dragačevo, Vukovu zadužbinu, zemlju Srbiju i srpski narod. Umesto predstavljanja njene poslednje knjige pripovedaka „Starine“, koju je objavila prošle godine, govorila sam o njoj ovim tužnim povodom, ali ponosna, što sam bila njen blizak saradnik i prijatelj. Ceo njen istraživački, prosvetni, naučni, stvaralački i autorski rad i život bili su duboko, identitetski zaronjeni u zavičajnu tradiciju,  narodni jezik, običaje, patrijarhalnu etiku, ljubav prema roditeljima, domu, porodici, deci, prijateljima, životu i čoveku. Krasile su je ogromna širina, optimizam, vedrina i toplina duha. Za svakoga je imala samo lepu reč, svakoga je dočekivala srdačnim osmehom i raširenih ruku. I tačno je to da niko više kao ona neće s toliko strasti i emocija uzdizati, veličati, poštovati i slaviti ljubav. Od te ljubavi tkala je najlepše književne tkanice, u svakom njenom obraćanju na našim brojnim književnim programima čula se jednostavna, ali nasušna poruka: “Volite se ljudi, samo ljubav hrani i spasava dušu!” Malo je stvaralaca čije su delo verifikovali najveći umovi naše nauke, akademici Pavle Ivić, Drago Ćupić, Dejan Medaković, Asim Peco, univerzitetski profesori, književnici…

Komemoracija Grozdani Komadinić

Poslednji put tople reči na komemoraciji uputili su joj direktorka Narodnog muzeja Delfina Rajić, čija je ustanova bila domaćin brojnih programa Ogranka Vukove zadužbine, u ime Upravnog odbora biografiju i poruku predsednika Vukove zadužbine dr Miodraga Matickog govorila je Zorica Lešović Stanojević, o divnom kolegijalnom odnosu i prijateljstvu koje je negovala sa kolegama iz Ekonomske škole govorile su profesorke Milesa Petrović i Tatjana Pajić, kako je kao profesor otkrivala i podržavala mlade talente, sećala se novinarka Ivana Subotić, u ime Kola srpskih sestara, čiji je predsednik Upravnog odbora Grozdana bila, obratila se direktorka Istorijskog arhiva Lela Pavlović, a u ime porodice zahvalio je njen brat Milan Mijailović…

Grozdana Komadinić, devojačko Mijailović, rođena je u Pšaniku, selu kod Kotraže u Dragačevu, 11. avgusta 1940. godine, gde je završila osnovnu školu. Učiteljsku školu završila je u Vršcu, Višu pedagošku u Užicu, Filološki fakultet na grupi za srpski jezik i književnost u Beogradu 1972. godine. Na istom fakultetu magistrirala je odbranivši rad iz leksikologije, pod nazivom “Tkačka leksika Dragačeva”. Po preporuci Srpske akademije nauka, čiji je član od 1982. godine, za čiji je rečnik obradila 9.000 reči iz Dragačeva i čačanskog kraja, a na poziv ruskog akademika Oljega Nikolajeviča Trubačova, odlazi u Rusku akademiju nauka, jer je to bio prvi rečnik tkačke terminologije kod slovenskih naroda. “Tkačku leksiku” objavila je “Narodna knjiga” iz Beograda, a danas se koristi kao udžbenik iz leksikologije na Fililoškom fakultetu u Beogradu. Na insistiranje sedmostrukog akademika Nikite Iljiča Tolstoja u Moskvi postaje jedini saradnik na velikom projektu Opšteslovenski etnolingvistički rečnik “Slovenske drevnosti”. O tome piše u svojoj monografiji “S potomcima Lava Nikolajeviča Tolstoja”, objavljenoj 2008. godine, kao poetsko-dokumentarnom svedočanstvu o njenoj saradnji sa Institutom za slavistiku i balkanistiku i Ruskom akademijom nauka u Moskvi, čiji saradnik postaje 1993.

Sa lingvistima Ekonomske škole sedam puta je osvajala republičke nagrade od 1996. do 2003, što je i bio jedan od povoda za osnivanje Ogranka Vukove zadužbine, uz svesrdnu podršku akademika Dejana Medakovića i ovdašnje javnosti. Objavila je 20 vukovskih knjiga sa ponovljenim izdanjima, čitane su i pamtiće se njene “Varovnice”, “Predskazanja” i “Knjiga o ljubavi” iz narodne kulture dragačevskog i čačanskog kraja. Gradila je mostove među zadužbinarima Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, a plod te saradnje su dve knjige “Riznica narodnog kazivanja 1 i 2”. Roman “Potka od snova” doživeo je četiri izdanja, scenario i predstava urađena po ovom romanu učenicima srednje škole “Dragačevo” iz Guče doneli su specijalnu i prvu nagradu na republičkom takmičenju dramskih sekcija srednjih škola Srbije. Životne su i poučne zbirke pripovedaka “Rosa na suncu”, “Zavičajna snoviđenja”, memorijalna knjiga “Ljubica”, zbornik razgovora “Junaci Velikog rata”, koji je uradila sa živim Soluncima 1988, objavljen je 2014. godine, povodom obeležavanja stogodišnjice Velikog rata, pripovetke “Starine”, objavljene su prošle godine. Knjige su predstavljane širom Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, u Moskvi, Švajcarskoj, Nemačkoj…  

Aktivnosti Ogranka u Čačku bile su tradicionalne, priredba “Mladi čuvari narodne duhovne kulture” organizovana je sa literarnim i likovnim konkursom za učenike 14 godina povodom Dana grada. Književni susreti “Sledbenici Vuka Karadžića” okupljali su i predstavljali stvaralaštvo zadužbinara, a Ogranak je priređivao i pojedinačna predstavljanja autorskog dela značajnih stvaralaca i izdanja matične Vukove zadužbine iz Beograda, u kojoj je bila član Upravnog odbora četiri mandata i svojim sugestijama i aktivnostima obogaćivala rad ove nacionalne ustanove.

Za celokupnu kulturnu i prosvetnu delatnost mr Grozdana Komadinić je dobila “Vukovu nagradu” Kulturno prosvetne zajednice Srbije za 2013. godinu, za izuzetan doprinos nacionalnoj kulturi, “Zlatnu značku” KPZS, zahvalnice i srebrnjak sa Vukovim likom od Vukove zadužbine. Bila je član Udruženja književnika Srbije.

Bila je ponos svoje porodice i svih koji su je poznavali. Volela je često da citira Andrića: “Čovek umire dva puta, jednom kada fizički umre, a drugi put kada ga zaborave.” Svojim delom, plemenitošću i dobrotom još za života je sebi obezbedila večnost, srećna, što joj je život darovao sve ono što je ostavila za sobom. Ostaće poštovana i voljena i na tom putu u nezaborav… SLAVA JOJ!

Zorica Lešović Stanojević

POSLEDNJI OPROŠTAJ

Draga Grozdana, u ime Vukove zadužbine, šaljemo ti ovaj poslednji oproštaj kao predsedniku Ogranka Vukove zadužbine u Čačku koji si vodila od svog osnivanja pre dvadeset godina, kao višegodišnjem članu upravnog odbora Vukove zadužbine i autoru niza knjiga koje su na najlepši način osvetlile folklornu tradiciju tvog Čačka i okoline i približila ga drugima, koja si umela da zbližiš naše ogranke, da ih povežeš i pokažeš da oni čine retku i značajnu porodicu koja čini osnovu Vukove zadužbine i garant je njenog postojanja, koja svih proteklih godina održava najlepše veze na neomeđenim prostorima srpske kulture.

Mi ćemo u Vukovoj zadužbini upriličiti posebnu komemoraciju na kojoj ćemo okupiti zadužbinare, predstaviti tvoju poslednju knjigu, u našem listu Zadužbina objaviti prilog o tvom ukupnom delovanju u ovoj kulturnoj srpskoj ustanovi u protekle dve decenije. Tada ćeš opet biti sa nama. Večna ti slava i hvala!

Predsednik Upravnog odbora prof. dr Boško Suvajdžić,
Upravnik Slavko Vejinović i
Predsednik Vukove zadužbine dr Miodrag Maticki

Grozdana Komadinić za nezaborav