Вукова задужбина и Музеј Војводине организовали су, 5. октобра, у просторијама Музеја Војводине у Новом Саду, научни скуп под називом „Барања кроз векове. Слојеви култура Барање“. Скуп су отворили проф. др Бошко Сувајџић, председник Управног одбора Вукове задужбине и др Драго Његован, директор Музеја Војводине. У раду Конференције, у две секције, учествовало је педесетак научних радника, истраживача и сарадника Музеја и Вукове задужбине. Њен рад финансијски је подржао Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама АП Војводине.

Учесници научног скупа у Музеју Војводине

Отварајући научни скуп, Бошко Сувајџић је истакао да Вукова задужбина наставља с организовањем научних скупова о слојевима култура појединих заокружених просторних културолошких целина. Подсетио је да је Вукова задужбина, у оквиру своје едиције Синтезе, до сада објавила Старо српско рударство (2002) и трокњижје – три капитална дела: Срем кроз векове (2007), Банат кроз векове (2010) и Бачка кроз векове (2014), у којима су представљени слојеви култура на овим подручјима. Прилоге у Зборнику Срем кроз векове имало тридесетак научних радника; четрдесет научних радника дало своје прилоге у Зборнику Банат кроз векове, а у Зборнику Бачка кроз векове прилоге је имало 59 научних радника, пријатеља и сарадника Вукове задужбине.

Сви ови зборници обухватили су широки спектар историјских и културолошких тема (археологија, историја, етнологија, религија, историја уметности, архитектура, књижевност, позориште, итд.), које имају велики значај за српску и вишенационалну културу. Ове вредне књиге увршћене су у капитална дела и њихово објављивање помогли су: Министарство културе и информисања Републике Србије, Покрајински секретаријат за културу Војводине, Секретаријат за културу Града Београда, ЈП Завод за уџбеннике и Службени гласник из Београда, Институт за књижевност и уметност у Београду, Огранак Вукове задужбине у Беочину и Општина Бачка Паланка.

Барања је, несумњиво, једно од ових важних подручја. То је, управо, и подстакло Вукову задужбину да, заједно са Музејом Војводине, такође, у виду научне синтезе и по истом методу и принципу како је то рађено за Слојеве култура Фрушке Горе и Срема, Баната и Бачке – организује и овај научни скуп и припреми зборник Барања кроз векове. Слојеви културе Барање.

Циљ је да се простор Барање, као и претходни заокружени простори културолошких целина, посматра у целости и историјски. Због тога су поред слојева културе српског народа у Барањи, у припреми научног скупа, а тиме и у изради Зборника обухваћени и културни слојеви и других народа који у њој живе и који су на овим просторима оставили видне трагове своје баштине (Мађари, Хрвати, Шокци, Немци, Словаци, Русини, Руси, Јевреји, Роми), констатовао је професор Сувајџић.

Славко Вејиновић, управник Вукове задужбине, обрадио је тему: Непрекинута нит задужбинарства у очувању српског култутног и духовног идентитета. Истакао је да задужбина, та лепа и чиста српска реч, јасно говори о једној великој и дубоко смисленој потреби човека да учини добро дело, да дарује за своју душу, да сеодужи Богу и народу“.

Правећи задужбине на ползу народа свог, племенити људи завештавали су и остављали трајна добра свом народу. Склоност ка задужбинарству у нашем целокупном друштвеном развоју имала је трајну вредност.Уз славље породичног светитеља, задужбинарство у српском народу има најдужи континуитет. Са пуно разлога се може рећи да је задужбинарство битна одлика националног бића српског народа и, можда, једна од његових најлепших врлина.

Почеци задужбинарства сежу дубоко у историју, до стварања српске средњовековне државе и времена славне династије Немањића. Два века континуираног развоја средњовековне српске државе, на челу са овом славном династијом, даривала су српском народу непревазиђене и непроцењиве вредности у области културе, духовности, грађевинарства, архитектуре, фреско сликарства…

XIII, XIV i XV век подарили су српском народу неколико манастира – изузетних задужбина знаменитих српских владара: Студеницу, Жичу, Пећку патријаршију, Милешеву, Сопоћане, Грачаницу, Високе Дечане…

Задужбинарство је кроз историју имало велики значај за очување културног и духовног идентитета српског народа и православне вере. Захваљујући и својим задужбинама, Срби су кроз векове и време – а које им често није било наклоњено – сачували своје корене и историјско памћење. Уз све то, задужбине су биле и верни доказ српског уметничког и градитељског стваралаштва, трајан архитектонски и сликарски запис о нашим владарима, духовном стању и свеукупном друштвеном напретку нашег народа тога доба. Кроз задужбинарство се може јасно видети економска снага, културна, образовна и свеукупна духовна моћ српског народа, који је могао да створи тако велика и вредна дела. Срби су се, управо кроз овај вид стваралаштва, представили и показали свету као народ који је у стању да створи и највеће вредности.

Преко задужбинарства духовна веза са нашим средњим веком се одржава у континуитету, обнавља и непрестано прилагођава новонасталим друштвеним и политичким приликама. У време борбе за национално ослобођење од турског ропства, задужбинарство је суштински допринело грађењу и учвршћивању идеје о нашој (српској) државотворности и њеном континуитету. Оно је, стога, било веома важна карика и ослонац у националним и ослободилачким стремљењима и борби српског народа да поново створи своју државу, да сачува свој национални, духовни и културни идентитет.

У овом погледу посебан значај имала јеФрушка гора, или, како се то често каже – Српски Атос…… На овом простору настављена је немањићка традиција грађења задужбина, тако да је од XV до XVIII века на простору Фрушке горе изникла јединствена скупина складно распоређених манастира. У њима је похрањено је све што се могло склонити од Туракаи понети са собом: свете књиге, иконе, повеље, србуље, поменици, летописи, сасуде, делови средњовековне одеће и многи други вредни предмети. У Фрушку гору склањани су вредни предмети из Студенице, Жиче, Милешеве, Раче, Сланаца, Винче…

Фрушкогорски манастири су с временом постали и вековна сведочанства о снажним ктиторским обичајима и прегнућима у српском народу и нарочито израженом смислу за градњу задужбина. Они су, такође, били и жаришта српске писмености, књижевног стваралаштва и уметности. Велики број истакнутих српских писаца знатан део времена провео је над књигама у манастирима Фрушке горе: Јован Рајић, Доситеј Обрадовић, Вићентије Ракић, Лукијан Мушицки, Платон Атанацковић, Никанор Грујић, Иларион Руварац и многи други. После слома Првог српског устанка, Вук Караџић је овде слушао Тешана Подруговића и Филипа Вишњића.

После Велике сеобе Срба 1690. године, управо у фрушкогорским манастирима, одједном су се нашле мошти свих носилаца српског средњовековног државног легитимитета: цара Уроша V Немањића у манастиру Јазак; кнеза Лазара у Врднику и светих Бранковића у манастиру Крушедол. У Фенеку су се неко време чувале мошти Светог краља Стефана Првовенчаног. У историји српског народа фрушкогорски манастири задржали су статус култних места, преко којих се одржавала непрекинута нит са средњовековном српском државом и светородном лозом Немањића.

Најважнији култ који је никао у Срему управо се односи на светитеље из лозе Бранковића, а потекао је из Крушедола, њиховог породичног маузолеја. Из реда ових светитеља су: Свети Стефан Бранковић, деспот; преподобна мати Ангелина Бранковић, деспотица; светитељ Максим, архиепископ – Ђорђе Бранковић, деспот; Свети Јован Бранковић, деспот. Значајан је и култ последњег Немањића, цара Уроша, чије су се мошти нашле после Велике сеобе 1690. године у манастиру Јаску. Напослетку, култови у Фрушкој гори не могу се ни замислити без снажног култа Свертог кнеза Лазара, чије су мошти у Великој сеоби ношене све до Сентандреје, да би их на крају монаси похранили у Сремској Раваници (Врднику).

Са пуно разлога се може рећи да су неке задужбине имале, и да данас имају изуетно значајну улогу за српски народ не само на простору Војводине, што би Драшко Ређеп рекао српском северу, већ и шире, у Србији и региону, па тако и на простору Барање, о коме данас говоримо. То су Матица српска, Текелијанум, Учитељска школа у Сомбору, Карловачка гиманазија и Гимназија Змај Јова Јовановић у Новом Саду, закључио је Славко Вејиновић.

На крају рада научног скупа договорено је да се током 2020. године објави и Зборник, у коме ће бити публиковани реферати, саопштења и ауторизоване дискусије. Такође, објавиће се и фотографије (великим делом у боји), илустрације и скице о појединим личностима, објектима, догађајима, као и значајан број докумената везаних за тему Слојеви култура Барање. Аутори су у обавези да до 30. марта 2020. године доставе своје радове организаторима Конференције.

АНТРФИЛЕ

Програм научног скупа

Секција I

проф. емеритусдр Жолт Виши / Zsolt Visy (Универзитет у Печују, Департман за археологију), Baranya megye a római korban / Барања у римско доба

Јован Митровић (Народни музеј, Београд), Истраживања Народног музеја из Београда у Барањи 1920. године

доц. др Борис Стојковски (Филозофски факултет у Новом Саду), Под круном Светог Стефана. Барања у средњем веку

проф. др Саболц Варга / Szabolcs Varga (Теолошка академија Печујске бискупије), Szerbek Baranyában az oszmán hódoltság korában / Срби у Барањи за време османске окупације

доц. др Золтан Гожи / Zoltán Gözsy (Универзитет у Печују, Департман за историју новог века),A katolikus egyház szervezete a 18. században a Pécsi Püspökség területén / Организација Католичке цркве у Барањи у 18. веку

проф. др Владан Гавриловић (Филозофски факултет у Новом Саду), Домови и цркве српског народа у Барањи у другој половини 18. века

Атила Марфи / Attila Márfi (главни архивиста у пензији),Fejezetek Pécs 19. századi művelődés és-kultúrtörténetéből / Поглавља из културне историје Печуја у XIX веку

др Норберт Чиби / Norbert Csibi (Универзитет у Печују, Департман за историју новог века),A Pécsi Püspökség az I. világháborúban / Печујска бискупија у Првом светском рату

доц. др Габор Банкути / Gábor Bánkuti (Универзитет у Печују, Департман за савремену историју), Pécs város regionális szerepének változásai és környezetére gyakorolt hatása a 20. században / Промене у регионалној улози града Печуја и његов утицај на околину у 20. веку

др Милан Мицић (Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, Нови Сад), Српски добровољци из Барање (1914-1918)

др Драго Његован (Музеј Војводине, Нови Сад), Покрет за присаједињење Барање Србији и Краљевини СХС 1918-1919. године

проф. др Саша Марковић (Педагошки факултет у Сомбору), Милан Кашанин – национална идеја и присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији 1918. године

др Арпад Хорњак (Универзитет у Печују, Департман за савремену историју), Политичке околности проглашења Српско-Мађарске Барањске републике

Драган Теодосић (Архив Југославије, Београд), Деловање и организација Тајног редарства за Банат, Бачку и Барању на простору Барање 1919-1923.

др Предраг Вајагић (Основна школа «Свети Сава», Бачка Паланка), Барања између два светска рата

Зоран Вељановић (Музеј Војводине, Нови Сад), Аграрна реформа и колонизација у јужној Барањи 1918-1941.

др Гојко Маловић (архивски саветник у пензији, Београд), Настојања да се на Бељу између два светска рата населе српски оптанти из Мађарске

др Предраг Бајић (Музеј Војводине, Нови Сад), Барања за време Другог светског рата

др Јакша Рагуж (Хрватски институт за повијест, Загреб), Рат у Барањи: 1991-1992.

Славко Вејновић (Вукова задужбина, Београд), Непрекинута нит задужбинарства у очувању нашег културног и духовног идентитета

Золтан Бада (Српски институт, Будимпешта), Приказ Барање у двотомној жупанијској монографији из епохе миленијских свечаности Краљевине Угарске

др Мелина Рокаи (Филозофски факултет, Универзитет у Београду), Барања у енглеским и британским путописима

проф. др Петер Рокаи, (редовни професор у пензији, Нови Сад), Дарјуш Сами (Музеј Војводине, Нови Сад) Барањске поштанске марке 1919. године

др Јасна Јованов (музејски саветник у пензији, Нови Сад),Петар Добровић: од револуционара до сликара

Секција II

др Александар Хорват (Музеј Војводине, Нови Сад),Становништво Барање: етничка и верска структура

др Никола Жутић (научни саветник у пензији, Београд), Барања – примјер великохрватске експанзије на српско-мађарској земљи током 20. вијека

Димитрије Михајловић (Музеј Војводине, Нови Сад), Шокци у Барањи (према Варадијевој монографији Барања из 1896. године)

др Сузана Кујунџић Остојић (Национални савет Буњеваца, Суботица), Барањски Шокци и свештеник Блаж Модрошић

Синиша Ђурчић (историчар, Дарда), Просторни размјештај подунавских Шваба у Барањи од краја 17. до 20. стољећа

др Беата Маркуш / Beáta Márkus (Универзитет у Печују, Департман за историју и културну историју у ЈИЕ), A baranyai németség a 20. században / Барањски Немци у 20. веку

проф. др Михаел Антоловић (Педагошки факултет у Сомбору), Немачка мањина у Барањи између два светска рата

Пера Ластић (Српски институт, Будимпешта), Срби на северу Барање у 20. веку у огледалу биографија српских свештеника

Милан Дворнић (публициста, Бели Манастир), Народни обичаји Срба у Барањи

Вера Шарац Момчиловић (музејски саветник у пензији, Београд), Српска народна ношња Барање

проф. др Весна Марјановић (Висока школа струковних студија за образовање васпитача, Кикинда), Покладни обичаји – пример добре праксе у мултиетничким срединама Барање: поворке „бушара“ и друга покладна догађања у Мохачу

Богдан Шекарић (Музеј Војводине, Нови Сад),Почеци етнографског проучавања Барање и њихов утицај на организацију научног рада у Војводини између два светска рата

мр Катарина Радисављевић (Музеј Војводине, Нови Сад), Ношње из Барање у Збирци за традиционално одевање Музеја Војводине

Александар Антуновић(Музеј Војводине, Нови Сад), Преглед етномузиколошких истраживања у Барањи

Нада Путица (Градски музеј, Сомбор), Записи песама из Барање др Винка Жганца у рукописној збирци етнолошког одељења Градског музеја Сомбор

др Јаков Ферков (кустос у пензији), A mohácsi Vodica és a baranyai szerbek / Мохачка Водица и Срби у Барањи

Нада Станић (Галерија Рајко Мамузић, Нови Сад), Православне цркве у јужној Барањи

доц. др Зоран Вукосављев (Универзитет техничких и економских наука у Будимпешти, Департман за историју науке и заштиту науке),Архитектура српских православних цркава у Барањи (Мађарска)

Норберт Бугарски / Norbert Bugarszki (Канцеларија самоуправе града Мохача), A szerbek épitett kulturális öröksége Mohácson és környékén / Архитектонско културно наслеђе Срба у Мохачу и околини

Милан Дујмов (сарадник Српског института, Будимпешта), Српска гробља и надгробни споменици на северу Барање

др Жељко Предојевић (Comenius University, Братислава), Предаје о маријанским светиштима из јужне Барање

Војислав Мартинов(Музеј Војводине, Нови Сад), Споменици Народноослободилачкој борби у Барањи

Соња Недић, Јован Недић (публицисти, Бели Манастир), Барањска периодика и енигматика у њој (с освртом на Барањце који су се бавили енигматиком)

проф. др Ференц Немет (Универзитет у Новом Саду), Слика Барање од почетка 18. до краја 19. века у светлу три мало позната путописа

др Предраг Мандић (Мађарски јавни медијски сервис, Печуј),Информисање Срба у Барањи данас

Александра Стефанов (Музеј Војводине, Нови Сад), Историјски и уметнички контексти слике Кароља Хорвата „Перењиjева на Мохачком пољу“

Славко ВЕЈИНОВИЋ

ОДРЖАН НАУЧНИ СКУП Барања кроз векове. Слојеви култура Барање.