Vukova zadužbina i Muzej Vojvodine organizovali su, 5. oktobra, u prostorijama Muzeja Vojvodine u Novom Sadu, naučni skup pod nazivom „Baranja kroz vekove. Slojevi kultura Baranje“. Skup su otvorili prof. dr Boško Suvajdžić, predsednik Upravnog odbora Vukove zadužbine i dr Drago Njegovan, direktor Muzeja Vojvodine. U radu Konferencije, u dve sekcije, učestvovalo je pedesetak naučnih radnika, istraživača i saradnika Muzeja i Vukove zadužbine. Njen rad finansijski je podržao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama AP Vojvodine.

Učesnici naučnog skupa u Muzeju Vojvodine

Otvarajući naučni skup, Boško Suvajdžić je istakao da Vukova zadužbina nastavlja s organizovanjem naučnih skupova o slojevima kultura pojedinih zaokruženih prostornih kulturoloških celina. Podsetio je da je Vukova zadužbina, u okviru svoje edicije Sinteze, do sada objavila Staro srpsko rudarstvo (2002) i troknjižje – tri kapitalna dela: Srem kroz vekove (2007), Banat kroz vekove (2010) i Bačka kroz vekove (2014), u kojima su predstavljeni slojevi kultura na ovim područjima. Priloge u Zborniku Srem kroz vekove imalo tridesetak naučnih radnika; četrdeset naučnih radnika dalo svoje priloge u Zborniku Banat kroz vekove, a u Zborniku Bačka kroz vekove priloge je imalo 59 naučnih radnika, prijatelja i saradnika Vukove zadužbine.

Svi ovi zbornici obuhvatili su široki spektar istorijskih i kulturoloških tema (arheologija, istorija, etnologija, religija, istorija umetnosti, arhitektura, književnost, pozorište, itd.), koje imaju veliki značaj za srpsku i višenacionalnu kulturu. Ove vredne knjige uvršćene su u kapitalna dela i njihovo objavljivanje pomogli su: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu Vojvodine, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, JP Zavod za udžbennike i Službeni glasnik iz Beograda, Institut za književnost i umetnost u Beogradu, Ogranak Vukove zadužbine u Beočinu i Opština Bačka Palanka.

Baranja je, nesumnjivo, jedno od ovih važnih područja. To je, upravo, i podstaklo Vukovu zadužbinu da, zajedno sa Muzejom Vojvodine, takođe, u vidu naučne sinteze i po istom metodu i principu kako je to rađeno za Slojeve kultura Fruške Gore i Srema, Banata i Bačke – organizuje i ovaj naučni skup i pripremi zbornik Baranja kroz vekove. Slojevi kulture Baranje.

Cilj je da se prostor Baranje, kao i prethodni zaokruženi prostori kulturoloških celina, posmatra u celosti i istorijski. Zbog toga su pored slojeva kulture srpskog naroda u Baranji, u pripremi naučnog skupa, a time i u izradi Zbornika obuhvaćeni i kulturni slojevi i drugih naroda koji u njoj žive i koji su na ovim prostorima ostavili vidne tragove svoje baštine (Mađari, Hrvati, Šokci, Nemci, Slovaci, Rusini, Rusi, Jevreji, Romi), konstatovao je profesor Suvajdžić.

Slavko Vejinović, upravnik Vukove zadužbine, obradio je temu: Neprekinuta nit zadužbinarstva u očuvanju srpskog kultutnog i duhovnog identiteta. Istakao je da zadužbina, ta lepa i čista srpska reč, jasno govori o jednoj velikoj i duboko smislenoj potrebi čoveka da učini dobro delo, da daruje za svoju dušu, da seoduži Bogu i narodu“.

Praveći zadužbine na polzu naroda svog, plemeniti ljudi zaveštavali su i ostavljali trajna dobra svom narodu. Sklonost ka zadužbinarstvu u našem celokupnom društvenom razvoju imala je trajnu vrednost.Uz slavlje porodičnog svetitelja, zadužbinarstvo u srpskom narodu ima najduži kontinuitet. Sa puno razloga se može reći da je zadužbinarstvo bitna odlika nacionalnog bića srpskog naroda i, možda, jedna od njegovih najlepših vrlina.

Počeci zadužbinarstva sežu duboko u istoriju, do stvaranja srpske srednjovekovne države i vremena slavne dinastije Nemanjića. Dva veka kontinuiranog razvoja srednjovekovne srpske države, na čelu sa ovom slavnom dinastijom, darivala su srpskom narodu neprevaziđene i neprocenjive vrednosti u oblasti kulture, duhovnosti, građevinarstva, arhitekture, fresko slikarstva…

XIII, XIV i XV vek podarili su srpskom narodu nekoliko manastira – izuzetnih zadužbina znamenitih srpskih vladara: Studenicu, Žiču, Pećku patrijaršiju, Mileševu, Sopoćane, Gračanicu, Visoke Dečane…

Zadužbinarstvo je kroz istoriju imalo veliki značaj za očuvanje kulturnog i duhovnog identiteta srpskog naroda i pravoslavne vere. Zahvaljujući i svojim zadužbinama, Srbi su kroz vekove i vreme – a koje im često nije bilo naklonjeno – sačuvali svoje korene i istorijsko pamćenje. Uz sve to, zadužbine su bile i verni dokaz srpskog umetničkog i graditeljskog stvaralaštva, trajan arhitektonski i slikarski zapis o našim vladarima, duhovnom stanju i sveukupnom društvenom napretku našeg naroda toga doba. Kroz zadužbinarstvo se može jasno videti ekonomska snaga, kulturna, obrazovna i sveukupna duhovna moć srpskog naroda, koji je mogao da stvori tako velika i vredna dela. Srbi su se, upravo kroz ovaj vid stvaralaštva, predstavili i pokazali svetu kao narod koji je u stanju da stvori i najveće vrednosti.

Preko zadužbinarstva duhovna veza sa našim srednjim vekom se održava u kontinuitetu, obnavlja i neprestano prilagođava novonastalim društvenim i političkim prilikama. U vreme borbe za nacionalno oslobođenje od turskog ropstva, zadužbinarstvo je suštinski doprinelo građenju i učvršćivanju ideje o našoj (srpskoj) državotvornosti i njenom kontinuitetu. Ono je, stoga, bilo veoma važna karika i oslonac u nacionalnim i oslobodilačkim stremljenjima i borbi srpskog naroda da ponovo stvori svoju državu, da sačuva svoj nacionalni, duhovni i kulturni identitet.

U ovom pogledu poseban značaj imala jeFruška gora, ili, kako se to često kaže – Srpski Atos…… Na ovom prostoru nastavljena je nemanjićka tradicija građenja zadužbina, tako da je od XV do XVIII veka na prostoru Fruške gore iznikla jedinstvena skupina skladno raspoređenih manastira. U njima je pohranjeno je sve što se moglo skloniti od Turakai poneti sa sobom: svete knjige, ikone, povelje, srbulje, pomenici, letopisi, sasude, delovi srednjovekovne odeće i mnogi drugi vredni predmeti. U Frušku goru sklanjani su vredni predmeti iz Studenice, Žiče, Mileševe, Rače, Slanaca, Vinče…

Fruškogorski manastiri su s vremenom postali i vekovna svedočanstva o snažnim ktitorskim običajima i pregnućima u srpskom narodu i naročito izraženom smislu za gradnju zadužbina. Oni su, takođe, bili i žarišta srpske pismenosti, književnog stvaralaštva i umetnosti. Veliki broj istaknutih srpskih pisaca znatan deo vremena proveo je nad knjigama u manastirima Fruške gore: Jovan Rajić, Dositej Obradović, Vićentije Rakić, Lukijan Mušicki, Platon Atanacković, Nikanor Grujić, Ilarion Ruvarac i mnogi drugi. Posle sloma Prvog srpskog ustanka, Vuk Karadžić je ovde slušao Tešana Podrugovića i Filipa Višnjića.

Posle Velike seobe Srba 1690. godine, upravo u fruškogorskim manastirima, odjednom su se našle mošti svih nosilaca srpskog srednjovekovnog državnog legitimiteta: cara Uroša V Nemanjića u manastiru Jazak; kneza Lazara u Vrdniku i svetih Brankovića u manastiru Krušedol. U Feneku su se neko vreme čuvale mošti Svetog kralja Stefana Prvovenčanog. U istoriji srpskog naroda fruškogorski manastiri zadržali su status kultnih mesta, preko kojih se održavala neprekinuta nit sa srednjovekovnom srpskom državom i svetorodnom lozom Nemanjića.

Najvažniji kult koji je nikao u Sremu upravo se odnosi na svetitelje iz loze Brankovića, a potekao je iz Krušedola, njihovog porodičnog mauzoleja. Iz reda ovih svetitelja su: Sveti Stefan Branković, despot; prepodobna mati Angelina Branković, despotica; svetitelj Maksim, arhiepiskop – Đorđe Branković, despot; Sveti Jovan Branković, despot. Značajan je i kult poslednjeg Nemanjića, cara Uroša, čije su se mošti našle posle Velike seobe 1690. godine u manastiru Jasku. Naposletku, kultovi u Fruškoj gori ne mogu se ni zamisliti bez snažnog kulta Svertog kneza Lazara, čije su mošti u Velikoj seobi nošene sve do Sentandreje, da bi ih na kraju monasi pohranili u Sremskoj Ravanici (Vrdniku).

Sa puno razloga se može reći da su neke zadužbine imale, i da danas imaju izuetno značajnu ulogu za srpski narod ne samo na prostoru Vojvodine, što bi Draško Ređep rekao srpskom severu, već i šire, u Srbiji i regionu, pa tako i na prostoru Baranje, o kome danas govorimo. To su Matica srpska, Tekelijanum, Učiteljska škola u Somboru, Karlovačka gimanazija i Gimnazija Zmaj Jova Jovanović u Novom Sadu, zaključio je Slavko Vejinović.

Na kraju rada naučnog skupa dogovoreno je da se tokom 2020. godine objavi i Zbornik, u kome će biti publikovani referati, saopštenja i autorizovane diskusije. Takođe, objaviće se i fotografije (velikim delom u boji), ilustracije i skice o pojedinim ličnostima, objektima, događajima, kao i značajan broj dokumenata vezanih za temu Slojevi kultura Baranje. Autori su u obavezi da do 30. marta 2020. godine dostave svoje radove organizatorima Konferencije.

ANTRFILE

Program naučnog skupa

Sekcija I

prof. emeritusdr Žolt Viši / Zsolt Visy (Univerzitet u Pečuju, Departman za arheologiju), Baranya megye a római korban / Baranja u rimsko doba

Jovan Mitrović (Narodni muzej, Beograd), Istraživanja Narodnog muzeja iz Beograda u Baranji 1920. godine

doc. dr Boris Stojkovski (Filozofski fakultet u Novom Sadu), Pod krunom Svetog Stefana. Baranja u srednjem veku

prof. dr Sabolc Varga / Szabolcs Varga (Teološka akademija Pečujske biskupije), Szerbek Baranyában az oszmán hódoltság korában / Srbi u Baranji za vreme osmanske okupacije

doc. dr Zoltan Goži / Zoltán Gözsy (Univerzitet u Pečuju, Departman za istoriju novog veka),A katolikus egyház szervezete a 18. században a Pécsi Püspökség területén / Organizacija Katoličke crkve u Baranji u 18. veku

prof. dr Vladan Gavrilović (Filozofski fakultet u Novom Sadu), Domovi i crkve srpskog naroda u Baranji u drugoj polovini 18. veka

Atila Marfi / Attila Márfi (glavni arhivista u penziji),Fejezetek Pécs 19. századi művelődés és-kultúrtörténetéből / Poglavlja iz kulturne istorije Pečuja u XIX veku

dr Norbert Čibi / Norbert Csibi (Univerzitet u Pečuju, Departman za istoriju novog veka),A Pécsi Püspökség az I. világháborúban / Pečujska biskupija u Prvom svetskom ratu

doc. dr Gabor Bankuti / Gábor Bánkuti (Univerzitet u Pečuju, Departman za savremenu istoriju), Pécs város regionális szerepének változásai és környezetére gyakorolt hatása a 20. században / Promene u regionalnoj ulozi grada Pečuja i njegov uticaj na okolinu u 20. veku

dr Milan Micić (Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Novi Sad), Srpski dobrovoljci iz Baranje (1914-1918)

dr Drago Njegovan (Muzej Vojvodine, Novi Sad), Pokret za prisajedinjenje Baranje Srbiji i Kraljevini SHS 1918-1919. godine

prof. dr Saša Marković (Pedagoški fakultet u Somboru), Milan Kašanin – nacionalna ideja i prisajedinjenje Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji 1918. godine

dr Arpad Hornjak (Univerzitet u Pečuju, Departman za savremenu istoriju), Političke okolnosti proglašenja Srpsko-Mađarske Baranjske republike

Dragan Teodosić (Arhiv Jugoslavije, Beograd), Delovanje i organizacija Tajnog redarstva za Banat, Bačku i Baranju na prostoru Baranje 1919-1923.

dr Predrag Vajagić (Osnovna škola «Sveti Sava», Bačka Palanka), Baranja između dva svetska rata

Zoran Veljanović (Muzej Vojvodine, Novi Sad), Agrarna reforma i kolonizacija u južnoj Baranji 1918-1941.

dr Gojko Malović (arhivski savetnik u penziji, Beograd), Nastojanja da se na Belju između dva svetska rata nasele srpski optanti iz Mađarske

dr Predrag Bajić (Muzej Vojvodine, Novi Sad), Baranja za vreme Drugog svetskog rata

dr Jakša Raguž (Hrvatski institut za povijest, Zagreb), Rat u Baranji: 1991-1992.

Slavko Vejnović (Vukova zadužbina, Beograd), Neprekinuta nit zadužbinarstva u očuvanju našeg kulturnog i duhovnog identiteta

Zoltan Bada (Srpski institut, Budimpešta), Prikaz Baranje u dvotomnoj županijskoj monografiji iz epohe milenijskih svečanosti Kraljevine Ugarske

dr Melina Rokai (Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu), Baranja u engleskim i britanskim putopisima

prof. dr Peter Rokai, (redovni profesor u penziji, Novi Sad), Darjuš Sami (Muzej Vojvodine, Novi Sad) Baranjske poštanske marke 1919. godine

dr Jasna Jovanov (muzejski savetnik u penziji, Novi Sad),Petar Dobrović: od revolucionara do slikara

Sekcija II

dr Aleksandar Horvat (Muzej Vojvodine, Novi Sad),Stanovništvo Baranje: etnička i verska struktura

dr Nikola Žutić (naučni savetnik u penziji, Beograd), Baranja – primjer velikohrvatske ekspanzije na srpsko-mađarskoj zemlji tokom 20. vijeka

Dimitrije Mihajlović (Muzej Vojvodine, Novi Sad), Šokci u Baranji (prema Varadijevoj monografiji Baranja iz 1896. godine)

dr Suzana Kujundžić Ostojić (Nacionalni savet Bunjevaca, Subotica), Baranjski Šokci i sveštenik Blaž Modrošić

Siniša Đurčić (istoričar, Darda), Prostorni razmještaj podunavskih Švaba u Baranji od kraja 17. do 20. stoljeća

dr Beata Markuš / Beáta Márkus (Univerzitet u Pečuju, Departman za istoriju i kulturnu istoriju u JIE), A baranyai németség a 20. században / Baranjski Nemci u 20. veku

prof. dr Mihael Antolović (Pedagoški fakultet u Somboru), Nemačka manjina u Baranji između dva svetska rata

Pera Lastić (Srpski institut, Budimpešta), Srbi na severu Baranje u 20. veku u ogledalu biografija srpskih sveštenika

Milan Dvornić (publicista, Beli Manastir), Narodni običaji Srba u Baranji

Vera Šarac Momčilović (muzejski savetnik u penziji, Beograd), Srpska narodna nošnja Baranje

prof. dr Vesna Marjanović (Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, Kikinda), Pokladni običaji – primer dobre prakse u multietničkim sredinama Baranje: povorke „bušara“ i druga pokladna događanja u Mohaču

Bogdan Šekarić (Muzej Vojvodine, Novi Sad),Počeci etnografskog proučavanja Baranje i njihov uticaj na organizaciju naučnog rada u Vojvodini između dva svetska rata

mr Katarina Radisavljević (Muzej Vojvodine, Novi Sad), Nošnje iz Baranje u Zbirci za tradicionalno odevanje Muzeja Vojvodine

Aleksandar Antunović(Muzej Vojvodine, Novi Sad), Pregled etnomuzikoloških istraživanja u Baranji

Nada Putica (Gradski muzej, Sombor), Zapisi pesama iz Baranje dr Vinka Žganca u rukopisnoj zbirci etnološkog odeljenja Gradskog muzeja Sombor

dr Jakov Ferkov (kustos u penziji), A mohácsi Vodica és a baranyai szerbek / Mohačka Vodica i Srbi u Baranji

Nada Stanić (Galerija Rajko Mamuzić, Novi Sad), Pravoslavne crkve u južnoj Baranji

doc. dr Zoran Vukosavljev (Univerzitet tehničkih i ekonomskih nauka u Budimpešti, Departman za istoriju nauke i zaštitu nauke),Arhitektura srpskih pravoslavnih crkava u Baranji (Mađarska)

Norbert Bugarski / Norbert Bugarszki (Kancelarija samouprave grada Mohača), A szerbek épitett kulturális öröksége Mohácson és környékén / Arhitektonsko kulturno nasleđe Srba u Mohaču i okolini

Milan Dujmov (saradnik Srpskog instituta, Budimpešta), Srpska groblja i nadgrobni spomenici na severu Baranje

dr Željko Predojević (Comenius University, Bratislava), Predaje o marijanskim svetištima iz južne Baranje

Vojislav Martinov(Muzej Vojvodine, Novi Sad), Spomenici Narodnooslobodilačkoj borbi u Baranji

Sonja Nedić, Jovan Nedić (publicisti, Beli Manastir), Baranjska periodika i enigmatika u njoj (s osvrtom na Baranjce koji su se bavili enigmatikom)

prof. dr Ferenc Nemet (Univerzitet u Novom Sadu), Slika Baranje od početka 18. do kraja 19. veka u svetlu tri malo poznata putopisa

dr Predrag Mandić (Mađarski javni medijski servis, Pečuj),Informisanje Srba u Baranji danas

Aleksandra Stefanov (Muzej Vojvodine, Novi Sad), Istorijski i umetnički konteksti slike Karolja Horvata „Perenjijeva na Mohačkom polju“

Slavko VEJINOVIĆ

ODRŽAN NAUČNI SKUP Baranja kroz vekove. Slojevi kultura Baranje.