Moćno uporište Vukove zadužbine

Miodrag Maticki, predsednik Skupštine Vukove zadužbine preminuo je 7. jula, a sahranjen 10. jula 2020. godine na Novom groblju u Beogradu. U Prilogu donosimo autorski teskt prof. dr Boška Suvajdžića posvećen sećanju na Miodraga Matickog.

Dr Miodrag Maticki je svojim životom i delom ostvario izuzetno plodnu naučnu biografiju. Predstavljao je nesvakidašnju pojavu u našoj nauci i kulturnom životu. Kao jedan od najuspešnijih direktora Instituta za književnost i umetnost u Beogradu (1977–2006) u visokoj meri je doprineo jačanju ugleda i reputacije ove prestižne naučne institucije. U nizu društvenih angažmana, izdvaja se njegov doprinos radu najznačajnijih nacionalnih kulturnih ustanova: Matice srpske (višegodišnji član Književnog odeljenja i Upravnog odbora Matice srpske, a od 2012. godine u dva mandata i njen potpredsednik), i Vukove zadužbine u Beogradu (od 1995. do 2007. predsednik Upravnog odbora, a od 2008. do smrti predsednik Skupštine Vukove zadužbine).

Miodrag Maticki je rođen 1. novembra 1940. godine u Velikom Središtu kod Vršca. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu 1963, magistrirao 1965. i doktorirao 1972. godine. Kao urednik edicije Instituta „Studije i rasprave“ uredio je 40 knjiga. U saradnji sa Maticom srpskom pokrenuo je u Institutu naučne edicije: „Istorija srpske književne periodike“ (monografske obrade pojedinih stožernish književnih časopisa, grupe časopisa i bibliografije pojedinih časopisa) i „Biblioteka usmene književnosti“. U plodnom naučnom radu, Miodrag Maticki je objavio desetak naučnih monografija (Srpskohrvatska graničarska epika 1974; Epika ustanka, 1982; Bibliografija srpskih almanaha i kalendara sa velikom uvodnom monografijom – 1986; Ponovnice. Tipovi odnosa usmene i pisane književnosti – 1989; Letopis srpskog naroda. Tri veka almanaha i kalendara – 1997; Istorija kao predanje – 1999; O srpskoj prozi – 2000; Jezik srpskog pesništva – 2003) i niz priređenih kapitalnih naučnih i kritičkih izdanja. Posebno se izdvajaju knjige posvećene Vukovom jezikotvorstvu i pripovedačkom umeću (Vukove narodne pripovetke, Vukove male priče).

Već u prvom periodu svog naučnog rada Maticki piše kapitalnu knjigu o srpskoj periodici Bibliografija srpskih almanaha i kalendara sa velikom uvodnom monografijom – (kalendari, godišnjaci, almanasi i zabavnici), da bi ovaj pravac naučne delatnosti završio svodnom knjigom o srpskim almanasima i kalendarima kao trovekovnom letopisu srpskog naroda.

Izuzetno je značajna i podsticajna i rana monografija Srpskohrvatska graničarska epika 1974. koja je, posle Studija o krajinskoj epici Alojza Šmausa, pitanje graničarske epike i Vojne krajine postavila kao prvorazredno poetičko pitanje. I ovaj pravac će do danas ostati ucrtan u naučnoj biografiji M. Matickog (Usmena tradicija Banatske vojne granice, 2015).

Sa stanovišta eliotovskog odnosa imeđu pevača i tradicije, usmenog i pisanog, individualnog i kolektivnog, veoma su značajne monografije M. Matickog o Prvom srpskom ustanku, kao i o pevačkoj figuri Filipa Višnjića.

Po ugledu na Vukov istoimeni kalendar-zabavnik, Miodrag Maticki je bio pokretač i glavni i odgovorni urednik godišnjaka Danica (1994–2020). Od početka izlaženja obnovljenog izdanja Danice, uredništvo se rukovodilo idejom o potrebi, pa i o neophodnosti stvaranja jedne savremene „nacionalne čitanke“, upućene širokom krugu čitalačke publike. Danica je, tako, pod uredništvom Miodraga Matickog, koncipovana i kao pomenik znamenitih ljudi srpskog naroda, i letopis kulturnog života, i geografska i povesna karta Srbije, jezički priručnik, ali i almanah iz koga se čitalac može obavestiti o savremenim dešavanjima u srpskoj književnosti i kulturi.

Od 1964. M. Maticki je objavljivao pesme, pripovetke i romane, ostvarivši zavidan književni opus, pre svega kada je reč o zbirkama priča i novela, o čemu svedoče i brojne nagrade i priznanja.

Rukoveti priča Miodraga Matickog na strani su ljudskosti, na strani dobra i vrline. Ne traže se u njima poslednje tajne niti prvi razlozi stvari. Bitno u poeziji, kao i u životu, Maticki je tražio u malim svakodnevnim stvarima, na gradskim trgovima, u susretima, u razgovorima sa ljudima. Posebno mi je ostala upečatljiva njegova priča o čoveku koji je krao vreme.

U životu Miodraga Matickog, kao i u književnosti, Bajlonijeva pijaca bila je onaj mitski prostor u kome su se doživljavale svakovrsne inicijacije, ogrehovljenja i prosvetljenja, razmenjivali dobici i gubici, sumirao životni saldo. Nepretenciozni humor i novelistički, anegdotski milje u pričama Miodraga Matickog pokazuju opservacije dobrog poznavaoca ljudi, kao i mudrost zrelog posmatrača i svedoka.

Važne tačke u delovanju Miodraga Matickog bile su i Vukov sabor, Vukov Tršić i Grad Loznica, u koje je ulagao mnogo ljubavi, truda i energije. Na Vukovom tragu, Miodrag Maticki je, svojim svestranim naučnim i književnim delom, kao i sveukupnim društvenim i intelektualnim angažmanom, pokazao da je moguće baštiniti tradiciju u kontekstu epohe, ali i tumačiti epohu sa stanovišta inovativnosti tradicije.

U privatnom životu, Maticki je bio požrtvovan muž i otac, a pre svega nežan deda svojim unucima. Imaju i imaće čime da se ponose i njegova deca i unuci u budućim podsećanjima na dr Miodraga Matickog.

Napustio nas je naš Miodrag Maticki u noći između ponedeljka i utorka, u jeku strašne pandemije. Na tragu ideja Dejana Medakovića u radu Vukove zadužbine, uvek se izjašnjavao u korist kontinuiteta u nauci i potrebe, pa i nužnosti sabiranja i jedinstva u nacionalnim i državnim poslovima. Verovao je svojoj državi, i verovao je u svoju državu, do kraja.

Kao istinski i pravi vukovac, dr Miodrag Maticki je celoga života delao sa uverenjem da najveću zadužbinu predstavljaju ljudi posvećeni svome narodu i njegovoj kulturi. I tom uverenju je nesebično posvetio svoj život. Do kraja života je radio na poslovima Vukove zadužbine, pun planova, projekata, ideja. Spremao je okrugli sto posvećen Vukovom jezikotvorstvu na predstojećem Vukovom saboru u Tršiću. Zanosio ga je pralipov pesnički jezik Vaska Pope i majstorstvo kratkih govornih formi u poeziji Matije Bećkovića, u nadahnutoj besedi u Matici srpskoj, dve nedelje pred odlazak.

Nedostajaće nam naš Maticki. Kao da ga je neka nevidljiva ruka zaustavila u, činilo se, nezaustavljivom zamahu. Nedostajaće nam njegova vedra, poletna, duhovita priroda, uvek spremna na štos i na dosetku. Nedostajaće nam i onaj zreli, mudri, učeni Maticki koga ćemo pominjati u svim našim sadašnjim i budućim poslovima, za koje nam je upravo on dao snage i udario temelje.

Neka mu je, našem Miodragu Matickom, večna slava i hvala. Ne znam da li i gore, na nebu, neko krade vreme, ali njegovo vreme na zemlji će ostati zauvek očuvano i celovito u našim sećanjima.

Boško SUVAJDŽIĆ,
predsednik Upravnog odbora Vukove zadužbine

MIODRAG MATICKI 1940–2020.