Свесни да ни основно, ни средње, ни високо образовање не прати прибрано и правовремено све друштвеноисторијске промене, превирања и лутања, уредници Данице“ преузели су на себе одговорност да удовоље захтевима и изазовима историјског тренутка. Покушали су, на пример, да брижљивим одабиром тема за рубрику “годишњице“ упознају Србе- читаоце, у матици и у расејању, са најважнијим годишњицама српске политичке историје, са највреднијим годишњицама српске духовности. Довољно је само поменути раскошно представљање осамстоте годишњице трајања Хиландара, или српских династија, Косова или Душановог законика… Изванредно су осмишљене и реализоване рубрике: Народна књижевност, Описаније манастира, Српски језик, Српски буквар, Први српски устанак, Срби у свету, Осветљења. Сваки прилог у тим рубрикама подређен је жељи да се српски читаоци упознају са стубовима ( сведоцима ) српске духовности. Сваке похвале је вредан и напор да се Срби религиозно просвете и просветле ( Мали речник црквених појмова ) али и да се гастрономски оплемене и национално просвете ( рубрика Народни кувар).

Српски народни илустровани календар “Даница“ много је више од обичног и уобичајеног календара. Текстови у “Даници“, чак и они које се у колоквијалној уређивачкој терминологији називају пригодним, нису текстови за једнократну употребу. Они су трајна вредност. Посматрани и ишчитавани у низу и у следу, они несумњиво обликују праву народну читанку. Могло би се рећи да су се стекли сви неопходни услови да уредници “Данице“ – покрену и малу народну “Даничину библиотеку“. У до данас изашлим годиштима “Данице“ има много драгоценог материјала, од којег би се, с мало труда, могле начинити лепе књижицњ попут: Српске династије, Осамстогодина Хиландара, Описаније српских манастира, Аграрна година инародни календар, Мали речник црквених појмова, Народни кувар итд.

Многобројни су часописи, периодичне пубикације које исказују и изражавају жеље, хтења одређених, мањих или већих група. Ретке су, међутим, чак веома ретке оне периодичне збирке које успевају, макар за тренутак, макар само у једној деценији, да сажму и сублимирају потребе времена, захтеве историјског тренутка. Српски народни илустровани календар “Даница“ ступио је, нема сумње, управо међу посвећене и одабране!

Мирјана Дрндарски

Седам годишта обновљеног српског народног календара “Даница”(1994-2000), Расковник, број 95-98, пролеће-зима 1999, 158-160)

На границу између научних и књижевних и културних часописа треба сместити популарну, али интересантну и вредну издавачку иницијативу Вукове задужбине – календар “Даницу“, којој нису страни покушаји ревалоризације и реактуелизације националне традиције. “Даница“, у складу с Вуковом традицијом, главну пажњу усредсређује на фолклор и усмену књижевност. Али “Даница“, истовремено, ревалоризује фолклористичку компоненту, важну за српски канон националне културе. Она је, осим тога, културни мост између матичне земље и српске дијаспоре, реализујући стратегију споне. “Даница“ представља слику стварности на начин типичан за календар – хронолошки, јубиларни или пригодни. Представља свет у временском низу ( стратегија споне између епоха ), азбучном и именском (нпр. Животни кругови Радослава М. Грујића, Косовска династија Хребељановић-Лазаревић ) – стратегија споне између традиција.

Богуслав Зчелински ( Познаь)

( Србија и Европа: слика националне културе (На основу прегледа савремене периодике 1995-1999), саопштење на 30. Научном састанку слависта у Вукове дане, 2000. године)