Svesni da ni osnovno, ni srednje, ni visoko obrazovanje ne prati pribrano i pravovremeno sve društvenoistorijske promene, previranja i lutanja, urednici Danice“ preuzeli su na sebe odgovornost da udovolje zahtevima i izazovima istorijskog trenutka. Pokušali su, na primer, da brižljivim odabirom tema za rubriku “godišnjice“ upoznaju Srbe- čitaoce, u matici i u rasejanju, sa najvažnijim godišnjicama srpske političke istorije, sa najvrednijim godišnjicama srpske duhovnosti. Dovoljno je samo pomenuti raskošno predstavljanje osamstote godišnjice trajanja Hilandara, ili srpskih dinastija, Kosova ili Dušanovog zakonika… Izvanredno su osmišljene i realizovane rubrike: Narodna književnost, Opisanije manastira, Srpski jezik, Srpski bukvar, Prvi srpski ustanak, Srbi u svetu, Osvetljenja. Svaki prilog u tim rubrikama podređen je želji da se srpski čitaoci upoznaju sa stubovima ( svedocima ) srpske duhovnosti. Svake pohvale je vredan i napor da se Srbi religiozno prosvete i prosvetle ( Mali rečnik crkvenih pojmova ) ali i da se gastronomski oplemene i nacionalno prosvete ( rubrika Narodni kuvar).

Srpski narodni ilustrovani kalendar “Danica“ mnogo je više od običnog i uobičajenog kalendara. Tekstovi u “Danici“, čak i oni koje se u kolokvijalnoj uređivačkoj terminologiji nazivaju prigodnim, nisu tekstovi za jednokratnu upotrebu. Oni su trajna vrednost. Posmatrani i iščitavani u nizu i u sledu, oni nesumnjivo oblikuju pravu narodnu čitanku. Moglo bi se reći da su se stekli svi neophodni uslovi da urednici “Danice“ – pokrenu i malu narodnu “Daničinu biblioteku“. U do danas izašlim godištima “Danice“ ima mnogo dragocenog materijala, od kojeg bi se, s malo truda, mogle načiniti lepe knjižicnj poput: Srpske dinastije, Osamstogodina Hilandara, Opisanije srpskih manastira, Agrarna godina inarodni kalendar, Mali rečnik crkvenih pojmova, Narodni kuvar itd.

Mnogobrojni su časopisi, periodične pubikacije koje iskazuju i izražavaju želje, htenja određenih, manjih ili većih grupa. Retke su, međutim, čak veoma retke one periodične zbirke koje uspevaju, makar za trenutak, makar samo u jednoj deceniji, da sažmu i sublimiraju potrebe vremena, zahteve istorijskog trenutka. Srpski narodni ilustrovani kalendar “Danica“ stupio je, nema sumnje, upravo među posvećene i odabrane!

Mirjana Drndarski

Sedam godišta obnovljenog srpskog narodnog kalendara “Danica”(1994-2000), Raskovnik, broj 95-98, proleće-zima 1999, 158-160)

Na granicu između naučnih i književnih i kulturnih časopisa treba smestiti popularnu, ali interesantnu i vrednu izdavačku inicijativu Vukove zadužbine – kalendar “Danicu“, kojoj nisu strani pokušaji revalorizacije i reaktuelizacije nacionalne tradicije. “Danica“, u skladu s Vukovom tradicijom, glavnu pažnju usredsređuje na folklor i usmenu književnost. Ali “Danica“, istovremeno, revalorizuje folklorističku komponentu, važnu za srpski kanon nacionalne kulture. Ona je, osim toga, kulturni most između matične zemlje i srpske dijaspore, realizujući strategiju spone. “Danica“ predstavlja sliku stvarnosti na način tipičan za kalendar – hronološki, jubilarni ili prigodni. Predstavlja svet u vremenskom nizu ( strategija spone između epoha ), azbučnom i imenskom (npr. Životni krugovi Radoslava M. Grujića, Kosovska dinastija Hrebeljanović-Lazarević ) – strategija spone između tradicija.

Boguslav Zčelinski ( Poznaь)

( Srbija i Evropa: slika nacionalne kulture (Na osnovu pregleda savremene periodike 1995-1999), saopštenje na 30. Naučnom sastanku slavista u Vukove dane, 2000. godine)