У понедељак, 1. априла 2024. у Свечаној сали дома Вукове задужбине одржана је 19. трибина Вукове задужбине.

На трибини је представљен пројекат Фонда за науку Србије подржан у оквиру програма ИДЕЈЕ: Културни трансфер Европа ‒ Србија / Cultural Transfer Europe-Serbia (акронимCTES). Присутне је поздравио проф. др Бошко Сувајџић, председник Скупштине Вукове задужбине.

О резултатима досадашњег рада говорили су руководилац пројекта проф. др Слободан Г. Марковић (Факултет политичких наука, Универзитет у Београду) и проф. др Немања Радуловић (Филолошки факултет, Универзитет у Београду). Пројекат реализује конзорцијум пет научних институција: Факултет политичких наука Универзитета у Београду, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Институт за савремену историју, Институт за европске студије и Балканолошки институт САНУ.

Основни задатак пројекта представља истраживање токова европског културног трансфера у Србију и српску културу у периоду који започиње појавом Доситеја Обрадовића и траје до почетка 21. века. Анализирају се токови европеизације српске културе: „европеизација“ се у раду пројекта дефинише као појам чији се садржај преклапа са „европским културним трансфером“, али задржава и неке своје посебности. Пројектом су обухваћени и примери културног трансфера из Србије и Југославије ка Европи, као и примери двоструког трансфера. Немања Радуловић је концепт културног трансфера илустровао међусобним односом носилаца немачког романтизма и Вука Караџића, а затим и настанком научног приступа схватањима мита и митологије када се фоклор прихвата као извор за реконструкцију мита.

Током рада на овом, иначе веома обимно конципираном пројекту, до овог тренутка (пројекат траје три године, 2022‒2025) објављена су четири тематска зборника радова (а још два зборника су у прелому) и одржане четири научне конференције (још једна је планирана за ову годину). Средства додељена пројекту од стране Фонда за науку Србије омогућила су успостављање баланса радова на српском и енглеском језику, а као посебно продуктивна показала се сарадња различитих институција и мултидисциплинарни састав истраживачког тима који чине филолози, антрополози, политиколози и историчари.

Прва конференција, под насловом Cultural Transfer Europe-Serbia: Methodological Issues and Challenges, одржана на Факултету политичких наука у Београду, 24. маја 2022, у целини је доступна на интернету (на снимку је и уводно излагање проф. Волфганга Шмалеа о концепту културног трансфера). Уредништво зборника са овог скупа (објављеног 2023) потписује Слободан Г. Марковић: Cultural Transfer Europe-Serbia: methodological issues and challenges.

На Институту за европске студије 30. новембра 2022. одржана је конференција Културни трансфер Европа-Србија у XIX веку, а под истим насловом (Културни трансфер Европа-Србија у XIX веку) 2023. објављен је зборник радова у издању Института за европске студије и Досијеа Студио.

Научни скуп Културни трансфер Европа-Србија у Краљевини Југославији одржан у 30. јуна 2023. на Факултету политичких наука.

Зборник радова на енглеском језику посвећен Димитрију Митриновићу (2023) такође уреднички потписује Слободан Г. Марковић: A Reformer of Mankind. Dimitrije Mitrinovic between Cultural Utopianism and Social Activism, а објављује га Zepter Book World.

Четврти објављени зборник Имитатори гласова. О књижевном превођењу и преводиоцима, уредила је Гордана Ђерић, а недавно (2023) објавио Институт за европске студије. Поводом овог зборника 7. марта 2023. одржан је семинар на овом Институту.

У разговору поводом представљеног научног пројекта учествовали су др Смиљана Ђорђевић Белић (Институт за књижевност и уметност), др Татјана Катић (Историјски институт), др Ивана Пантелић (Институт за савремену историју), Невена Петковић (Институт за српску културу Приштина ‒ Лепосавић), Марина Младеновић (Институт уа књижевност и уметност) и књижевник Иван Срдановић.

Уследила је широка дискусија која се се кретала у распону од методолошких питања рада на пројекту (о могућностима реализације пројектом планираних задатака имајући у виду ширину захвата теме, о садржају пројектом планиране базе података и недостатка компетентних истраживача за израду синтетичких студија) преко кључних теоријских питања о односу колективног и индивидуалног у културном трансферу, односу моћи, временској дистанци, непожељном и амбивалентном европском културном трансферу, све до уже фокусираних питања о чешком културном утицају и утицају руске емиграције после Првог светског рата и савремених миграната из Русије и Украјине. Како су у публици били присутни студенти мастер студија Филолошког факултета у Београду учесници пројекта су указали и на неке могуће проблеме приликом коришћења дигитализованих извора и детаљније објаснили садржај планиране базе података намењене будућим истраживачима ове теме.

Биљана СИКИМИЋ

ОДРЖАНА 19. ТРИБИНА ВУКОВЕ ЗАДУЖБИНЕ