Одбор за обележавање 150 година од смрти Вука Стеф. Караџића, који је Министарство културе и информисања Републике Србије основало при Вуковој задужбини, конституисан је на седници 11. фебруара 2014. године, одржаној у Вуковој задужбини. Одбор чине:

–          академик Нада Милошевић Ђорђевић (САНУ)

–          проф. др Драган Станић (председник Матице српске)

–          мр Младен Весковић (Министарство културе и информисања, саветник)

–          др Миодраг Матицки (Вукова задужбина, председник Скупштине)

–          проф. др Александра Вранеш (декан Филолошког факултета у Београду)

–          проф. др Мато Пижурица (Филозофски факултет, Нови Сад)

–          проф. др Бошко Сувајџић (Вукова задужбина, Међународни славистички центар)

–          проф. др Младенко Саџак (декан Филолошког факултета у Бања Луци)

–          др Срето Танасић (Институт за српски језик САНУ)

–          др Весна Матовић (Институт за књижевност и уметност)

–          др Оливера Стефановић (Народна библиотека Србије)

–          Љиљана Чубрић (Музеј Вука и Диситеја)

–          Мр Дајана Ђедовић (Центар за културу Вук Караџић – Лозница)

–          представник Министарства просвете, науке и технолошког развоја

 

На Првој сеници Одбора договорено је да се у његов састав укључе и представнцистранихслависта (Габријела Шуберт, Роберт Ходел, Андреј Базилевски).

За председника Одбора изабран је др Миодраг Матицки, а за заменика проф. др Бошко Сувајџић.

Одбор је усвојио свој Оперативни програм рада и у овој Информацији дајемо преглед најважнијих активности на реализацији усвојених задатака:

 

  1. Вукова задужбина и Друштво за српски језик и књижевност Србије расписали су литерарни конкурс за ученике гимназије и средњих школа, на теме: Вукови европски сусрети, Шта би Вук данас рекао и Вук и дигитална азбука. Конкурс је био отворен до 15. априла 2014. године, а пристигло је 97 ученичких радова. Жири у саставу: проф. др Зона Мркаљ, проф. др Зорица Несторовић и проф. др Бошко Сувајџић, издвојио је укупно 16 радова и доделио 6 првих, 5 других и 5 трећих награда. Свечано проглашење победника и уручење диплома и награда уприличено је у Карловачкој гимназији, 11. маја 2014. години, у време одржавања Књижевне олимпијаде за ученике средњих школа. Награђени радови биће објављени у Даници за младе VII.Вукова задужбина је победнике даривала књигама и сребрењацима са Вуковим ликом.
  2. У Тршићу је, 31. маја и 1. јуна 2014. године, одржано 24. Републичко такмичење из српског језика и језичке културе ученика основних и средњих школа. Првог дана такмичио се 151 ученик (полазници VII и VIII разреда), а другог дана такмичио се 301 ученик, од I до IV разреда. Организатор такмичења је Друштво за српски језик и књижевност Србије, уз непосредну сарадњу с Вуковом спомен школом у Тршићу. Министарство просвете, науке и технолошког развоја ово такмичење је уврстило у свој Програм такмичења које се финансира из буџета. Вукова задужбина, као дугогодишњи покровитељ такмичења, наградила је победника вредним књигама, као и њихове професоре, а ученике који су освојила прва места даривала је сребрењак са вуковуим ликом. Такмичење су, као спонзори, помогли и Завод за уџбенике у Београду, Министарство културе Републике Србије, Филолошки факултет у Београду, Orpheus, Нови Сад и Чигоја штампа, Београд.
  3. У Тршићу је, од 4. до 8. јуна, успешно одржан 43. Ђачки Вуков сабор. Значајан део програмских садржаја био је у знаку креативних радионица везаних за нашу традиционалну народну културу. Учесници и посетиоци радионица могли су да сеупознају са вештинама воскарско-лицидерског заната, да увежбавају калиграфску вештину и испробају ткање на дрвеном ткачком разбоју. У етномузиколошкој радионициимали су ретку прилику да се упознају са особинама гајди као музичког инструмента, начином њихове израде, техником употребе и да чују њихов звук.У књижевној радионици, гимнизијалци чланови огранка Вукове задужбинеписали су писма, ортографијом Вукове Писменице и језиком Пјеснарице, а саставни Саставни део програма Вуковог ђачког сабора били су литерарни и ликовни конкурс. На 12. литерарном конкурсу Вуково звоно додељено седам награда, а аутори награђених радова су из Бијељине, Белог Потока, Београда, Земуна и Лознице. На ликовном конкурсу учествовали су ученици из целе Србије.Вукова задужбина наградила је учеснике Ђачког Вуковог сабора са 300 књига, 400 примерака листа Задужбина (Бр. 97), а победнике је даривала још и са 19 сребрењака са Вуковим ликом.
  4. Вукова задужбина је била покровитељ (односно, један од покровитеља) овогодишњег такмичења ученика на изабране теме посвећене Вуку Стеф. Караџићу и обележавању годишњице његове смрти. Поред Републичког такмичења ученика основних и средњих школа из српског језика и језичке културе у Тршићу, наградила је учеснике Републичке смотре рецитатора Песниче народа мог (млађи, средњи и старији ученички узраст);Републичког такмичења ученика средњих школа у беседништву, као и такмичења ученика која су организовали огранци Вукове задужбине (Дани ћирилице, Баваниште; Ученички конкурси, Чачак; Вукова звоно, Лозница; Петровдански пјеснички вијенац,Жабљак-Шавник-Плужине).
  5. Огранци Вукове задужбине, такође релизовали су своје посебне програме везане за обележавању 150 годишњице Вукове смрти. Истакнимо Огранак Вукове задужбине у Чачку – сада Удружење Чувари дела Вука Караџића, које је представило књигу Гроздане Комадинић, Јунаци Великог рата и Антологију изворног народног стваралаштва, аутора Нике Николе Стојића. Огранак Вукове задужбине у Нишу, сада под називом Друштво за неговање духовних вредности „Вук Караџић“ – Ниш, у 2014. години је обележио традиционалним литерарним конкурсом за средњошколце два важна датума из наше прошлости, са темама: Слике ратног вихора и визија слободе кроз уметничка дела и Српско духовно наслеђе 150 година после Вука. Радове су послали ученици Димитровграда, Пирота, Прокупља, Дољевца и Ниша и Градишке (Република Српска).
  6. У Београду се, од 1. до 20. септембра 2014. одржава традиционални скуп слависта (семинар српског језика, књижевности и културе) у организацији Међународног славистичког центра на Филолошком факултету у Београду. На овом, 44. по реду, семинару српског језика и књижевности учествује 56 студента српског језика са страних универзитета из 16 земаља Европе: из Аустрије, Белорусије, Бугарске, Велике Британије, Италије, Мађарске, Немачке, Пољске, Румуније, Русије, Словачке, Словеније, Украјине, Француске, Чешке, Македоније и Финске.За време тронедељног боравка у Србији за студенте славистике организована је настава на Филолошком факултету у Београду, која је обухватала предавања из српског језика, књижевности и културе и факултaтивне (специјалистичке) курсеве из савременог српског језика и савремене српске књижевности, као и курс народних песама и игара. Веома важан део наставе су свакодневне лекторске вежбе, као и додатни часови конверзације, на којима страни студенти, распоређени по лекторским групама, проширују и усавршавају своја знање из српског језика.У току боравка у Београду учесници скупа су посетитли више научних и културних институција: Музеј града Београда, Етнографски музеј, Војни музеј, Галерију фресака, Музеј Николе Тесле. Такође, у оквиру стручних излета полазници Скупа слависта имали су прилику да се упознају и са низом културно-историјских споменика, као што су манастири Хопово, Манасија и Троноша. Такође, уприличен је и обилазак Ваљева и Бранковине, као и посета Тршићу и Новом Саду.Одржавање 44. Скупа слависта помоглojeMинистарствo просвете, науке и технолошког развоја, Министарство културе и информисања, Скупштина града Београда, Задужбина Десанке Максимовић и Доситејева задужбина. Као и претходних година, скуп је организован уз велико ангажовање и помоћ Филолошког факултета у Београду.
  7. У Вуковој задужбини, 5. септембра 2014. године, свечано је отворен Други међународни научни симпозијум с темом: Савремена српска фолклористика II. Скуп је отвориоБошко Сувајџић, председник Удружења фолклориста Србије и Организационог одбора скупа. Академик Нада Милошевић Ђорђевић, почасни председник Удружења фолклориста Србије, поздравила је учесника симпозијума, истакавши да је српска фолклористика увек ишла у корак са светском, европском науком пратећи све њене критичке правце, да би, с друге стране, српски фолклор свагда био у средишту пажње страних научника и инспирација књижевницима. Учеснике симпозијума, такође, су поздравили: Весна Матовић, директор Института за књижевност и уметност, Александар Јерков, директор Универзитетска библиотеке Светозар Марковић и Миодраг Матицки, председник Вукове задужбине, који је изразио задовољство што је овај симпозијум укључен у програм обележавања 150 година од смрти Вука Караџића, фолклористе првога реда, и што се он одржава у Вуковој задужбини и Вуковом Тршићу. Рад симпозијума у Београду завршен је пленарним излагањима Габријеле Шуберт (Јена), Снежане Самарџије и Димитрија Големовића. Програм је, потом, настављен у Вуковој Спомен школи у Тршићу. У Вуковом крају, у току три дана (5-7. септембра), више од тридесет научних радника (36) из десет земаља говорили су о најзначајнијим питањима и проблемима савременог српског фолклора и фолклористике. Организатори научног скупа су били: Институт за књижевност и уметност у Београду, Удружење фолклориста Србије, Центар за културу Вук Караџић у Лозници, Вукова задужбина и Универзитетска библиотека Светозар Марковић у Београду.
  8. Вукова задужбина и Задужбина Доситеј Обрадовић, у оквиру обележавања 275 година од рођења Доситеја Обрадовића и 150 година од смрти Вука Стеф. Караџића, организовали су једнодневно саветовање на тему: Живе традиције српског књижевног језика (Доситеј Обрадовић – Вук Караџић). У раду скупа учествовало је 16 научних радника, са одабраним прилозима: Мато Пижурица, Накнадна супротстављања Доситеја и Вука и нас са нама; Мирјана Д. Стефановић, Језик као образац националне културе; Милош Ковачевић, (Не)актуелсност Доситејевих и Вукових критеријума; идентитета српског језика; Виктор Савић, Вуков књижевни језик у контексту старијег српског писаног наслеђа; Исидора Бјелаковић, Улога писаца доситејевске струје у формирању терминологије српског језика (астрономија и математичка географија); Ненад Николић, Шта ми данас не знамо, а о чему нису двојили ни Доситеј ни Вук; Бошко Сувајџић, Направи птицу (или: Како направити песму); Зорица Несторовић, Лаза Костић и Вук; Драган Хамовић, Вуковски модернисти Рајко Петров Ного и Милосав Тешић. У дискусији је учествовао и професор Александар Милановић, а двоје научних сарадника, који су позваних на скуп, приложили су своје радове:Марија Пргомеља, Рефлекси књижевних дела монахиње Јефимије у савременом српском песништву иСелимир Радуловић, Блиставо лице српског песништва (М. Тешић, И. Негришорац, Б. Сувајџић). Водитељи Округлог стола су били Марко Недић и Миодраг Матицки, који су и поднели уводна саопштења: Марко Недић,Књижевне опозиције у контексту српског књижевног језика, Миодраг Матицки, Српска духовна поезија данас. У плану је да, када се прикупе сва саопштења и научни радови, објави и посебан Зборник.
  9. Успешно је приведен, односно приводи се крају рад на објављивању преостале две књиге из опуса Сабраних дела Вука Стеф. Караџића. Од предвиђених 45 књига из Опуса, преостале су биле само две књиге: Преписка, књига XIII и 3. том IIкњига О језику и књижевности. Вукова задужбина је предузела иницијативуда се ове године, када обележавамо 150-у годишњицу од Вукове смрти, рад на овом капиталном пројекту приведе крају. Уређивачки део посла поверен је Миодрагу Матицком и Бошку Сувајџићу. Пуну подршку иницијативи Вукове задужбине пружили су Министарство културе и информисања и Организациони одбор за обележавање 150 година од смрти Вука Стеф. Караџића. Организациони одбор је заузео став да је окончање пројекта Сабраних дела Вука Караџића један од најбољих начина да се на прави начин обележи 150 година од Вукове смрти. Захваљујући овим иницијативама, као и несебичној подршци ИП „Просвете“, Вукова задужбина је успела да дође до рукописа последње (XIII) књиге Вукове преписке и да ангажује проф. др Александра Милановића да приреди за штампу IV књигу Вукових списа О језику и књижевности. Са ове две књиге, нажалост, тек после пола века, биће заокружен рад на Сабраним делима Вука Караџића. После овога, свакако, предстоји рад и на приручнику – кључу за коришћење свих XIII књига Преписке, најзначајнијег архива за културу српског XIX века, који ће садржати именски и предметни регистар.
  10. Припремљена је (дата у штампу) и књиге на немачком језику, са избором текстова из дела Вука Стеф. Караџића: Вук Стеф. Караџић 1787-1864-2014, MündlichesVolksgut derSerben (Српска усмена народна баштина). Уредник: проф. др Бошко Сувајџић. Редакција: др Миодраг Матицки и Слободан Грубачић, дописни члан САНУ. Преводиоци: Мина Ђурић и Annetta Ђуровић.Постоји могућност да, као суиздавач, буде и издавачка кућа Lojze Wiesera из Клагенфурта (Аустрија).
  11. У току је рад на припреми за штампу фототипског издања Ковчежића за историју, језик и обичаје Срба сва три закона Вука Стеф. Караџића. Књигу припрема академик Нада МилошевићЂорђевић.
  12. Вукова задужбина приводи крају припрему 22 годишта Данице 2015. и Даница за младе VII, у којој ће се, поред редовних тема и рублика, представити и најзначајније активности и публиковати одабрани текстови посвећени обележавању 150 годишњице од смрти Вука Караџића. Уредници: др Миодраг Матицки и академик Нада Милошевић Ђорђевић.
  13. У договору са Јавним сервисом РТС и другим средствима јавног информисања Вукова задужбина редовно информише о активностима Републичког одбора на обележавању 150 годишњице од Вукове смрти.
  14. Вукова задужбина ажурирала је и свој Веб Сајт, тако да сада редовније и садржајније информише о свим активностима Вукове задужбине, а тиме и о активностима Одбора на обележавању 150 годишњице од смрти Вука Караџића.

 

Приредио: Славко Вејиновић

ИНФОРМАЦИЈА О ОСТВАРИВАЊУ ПРОГРАМА РЕПУБЛИЧКОГ ОДБОРА ЗА ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 150 ГОДИШЊИЦЕ ОД СМРТИ ВУКА СТЕФАНОВИЋА КАРАЏИЋА