У Народној библиотеци Србије 9. новембра одржана је 29. Скупштина Вукове задужбине којој су поред челних људи Задужбине др Миодрага Матицког, председника Скупштине Вукове задужбине, проф. др Бошка Сувајџића, председника Управног одбора, мр Љубомира Милутиновића, управника Задужбине, присуствовали и бројни задужбинари из земље и иностранства, гости и пријатељи ове значајне установе. Међу угледним гостима били су и министар културе и информисања Републике Србије Владан Вукосављевић и Младен Весковић, виши саветник ресорног Министарства.
Како то обичаји и традиција налажу, обраћајући се присутнима у надахнутој и топлој беседи, Валентина Питулић је рекла: „У протеклом периоду Вукова задужбина била је прегалац који је подстицао неговање вредности укорењене у колективној свести Срба; стоицизам, истрајност, радозналост, покрећући оне теме које су важан залог будућим генерацијама. Својим текстовима Вукова задужбина била је на свадби, слави, крштењу, Ивањдану, задушницама. Друговала са Бановић Страхињом и градитељима Дечана, одвела нас до Симониде и метохијских великомученика, али и дома Вуковог језика у Тршићу. Сарадници Данице подсетили су нас на стара српска јела, три века Јована Цвијића, насмејали нас шаљивом рубриком, али се она винула и у нова свемирска истраживања Плутона. Вукова Задужбина нас је позивала, домаћински позивала на подвиг речи, што и данас чини, и помно пратила догађаје међу којима и један веома важан: „9. новембар. Косово није примљено у УНЕСКО“.
Не кријући одушевљење беседом Питулићеве Миодраг Матицки је рекао: „Вукова задужбина управо заокружује три деценије свог рада и постојања. Такође, већ сада припремамо 25. годиште Данице које ће бити у потпуности Вуково. Наш лист Задужбина, јединствен у српској књижевној периодици по томе на шта читаоцима скреће пажњу и по начину како прати рад Вукове задужбине, одавно је премашио стоти број и појавиће се после ове наше Скупштине. Прави је тренутак да се начине комплетне библиографије ових гласила, да се интензивира рад на дигитализацији Вукових Сабраних дела, да се у план рада Задужбине унесе објављивање литературе и библиографије Вука Караџића, да се уобличи рад на рукопису Голуба Добрашиновића који је читавог века радио тај мукотрпни посао на општу нашу славу и дику, који је читав свој радни век посветио Вуковом делу. Прави је тренутак да се позабавимо оживљавањем рада појединих огранака, пре свега оног у Бечу, како смо то почели када је реч о огранку у Бања Луци, да се оснују нови, попут последње основаних у Кривој Бари код Бијељине (Република Српска), у Перту (Аустралија). Прави је тренутак за сабирање и разабирање свих нас, у овом новом времену и 21. веку“.
О програмским активностима у току ове године и плановима за наредну говорио је проф. др Бошко Сувајџић. Он је истакао да је окончан превод Вуковог дела на енглески језик, па ће се тако овај значајан критички превод придружити немачком и руском преводу који су, такође, реализовали сарадници Вукове задужбине.
У свечаној атмосфери задужбинари и гости упознати су са добитницима Награде Вукове задужбине за област науке и уметности. Јелица Стојановић добитница је награде за науку за књигу „Пут српског језика и писма“ у издању Српске књижевне задруге. Прочитано је образложење Одбора за науку. Добитница награде за уметност је Бисерка Рајчић. Овај угледни преводилац, есејиста и путописац награђен је за уметност превођења. Члановима Скупштине прочитано је образложење председника Одбора за уметност др Драшка Ређепа о делу награђене Бисерке Рајчић.
Посебна признања добили су велики добротвори, добротвори, а додењене су и захвалнице. Највећи аплауз добила је дугогодишњи секретар Задужбине госпођа Снежана Бојић која је у Вуковој задужбини била од њеног оснивања.
Рад Скупштине улепшала је певачка група „Лилиан“ професорке Љиљане Антонијевић. На крају наступа професорка Антонијевић и њени ученици на велико одушевљење задужбинара отпевали су „Многаја љета“, а дружење и песма настављени су и после окончања званичног дела у просторијама Дома Вукове задужбине.