Тог 29. септембра 2017. године упутила сам се са својим ђацима (Десете гимназије „Михајло Пупин“) у Вукову задужбину. Заказали смо сусрет са Љиљаном Симић, уредницом Вуковог читалишта и Миодрагом Матицким, председником Скупштине Вукове задужбине. Требало је да учествујемо у разговору о Вуку и ктиторству у оквиру овогодишње манифестације Дани европске баштине.
У холу Дома Вукове задужбине дочекали су нас широки осмеси домаћина. Љиљана Симић и моји ученици заподели су духовит разговор о чичорку, јесењем цвећу које је красило одаје, пуне сени и поклона знаменитих људи. Тако је и отпочела прича о дародавцима, о невидљивим и видљивим поклонима из прошлости и будућности. Размишљали смо на колико хиљада начина можемо даривати једни друге. У то име Љубомир Милутиновић, управник поштоване Задужбине, уручио је на дар сваком од нас „Хронологију Вуковог живота и дела“ Дејана Медаковића, објављену поводом 230. годишњице Вуковог рођења и 30. годишњице вукове задужбине, као и најновију „Даницу за младе“.
Ускоро нам се придружио и Миодраг Матицки. Приповедао нам је о историји зграде, о портретима, њиховим ауторима. Уз анегдоте нас је водио из одаје у одају упознајући нас са животом и значајем Задужбине. Господин Матицки и госпођа Симић су нам предочили Програм обележавања јубилеја Вукове задужбине и представили нам нове књиге о животу и раду Вука Караџића.
У Читалишту, за столом, наставили смо причу о Вуку и немерљивом, свевременом значају ктиторства. Миодраг Матицки нам је казивао о Вуковом „Рјечнику“ као о „књизи над књигама“, затим је читао објашњења речи појило и чесница упућујући нас у тајне тумачења.
Љиљана Симић је покушавала да проблеме и навике младих повеже са временом романтизма, Вуковим живим духом и његовим напором да европске културне вредности приближи Србији.
Растадосмо се уз обећање да ћемо учествовати у промоцијама на Сајму књига и да ћемо се чешће сусретати, Вуку у спомен.
После неколико дана замолила сам ђаке да забележе своје утиске о посети Вуковој задужбини. Са задовољством вам преносим фрагменте њихових састава.
„Осећали смо се као да смо дошли драгим пријатељима у госте.“
„Заљубила сам се у ентеријер и достојанство старе зграде у којој посебним животом живе највећи поштоваоци Вуковог дела. Дочекали су нас са бескрајном љубазношћу и поклонима.“
„Био сам затечен декорацијама врата и зидова, као и начином на који је све очувано у изворном стању. Занимљиве су и приче о тајним вратима, о старинској чесми у плакару.“
„Допала ми се невероватна гостољубивост и што смо упознали већину просторија. Имали смо прилику да проведемо време са изузетним познаваоцима Вуковог живота и дела.“
„Одушевљен сам њиховом искреном љубављу према Вуковом делу. Код господина Матицког сам запазио неописиву глад за читањем ‘Рјечника’.“
„Импресионирале су ме замисли и претпоставке у вези са Вуковим односом према нашем времену и модерној технологији.“
„Свако је имао прилику да изрази своје мишљење. Вуков живот није испричан кроз предавање, већ је све подсећало на занимљив разговор његових савременика. Забавно је било кад је господин Матицки процењивао наше скривене мисли и таленте. Он је пожелео да игра улогу видовњака.“
„Покушали су да у нашем духу овековече славу Вуковог дела. Мотивисали су нас да напредујемо указујући на Вуков авантуристички дух.“
„Били смо запањени младалачком енергијом госпође Симић и господина Матицког.“
„Тренуци, проведени у Вуковој задужбини, били су непроцењиви и драго ми је што сам део свог времена издвојила за ову необичну посету. Посебно ме је одушевило када су нас домаћини, на крају дружења, замолили да се представимо, како би се сваком понаособ захвалили. Не одвајам се од књига које смо ненадано добили, а део ‘Данице за младе’ сам већ прочитала.“
Љиљана Ђурђевић Стојковић,
професорка Српског језика и књижевности Десете гимназије „Михајло Пупин“