МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНИ СКУП
У Призрену и Великој Хочи, од 12. до 13. октобра 2017. године одржан је МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНИ СКУП – САВРЕМЕНА СРПСКА ФОЛКЛОРИСТИКА V, Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту, на коме су учествовали истакнути фолклористи, научни радници и сарадници из Србије, Русије, Пољске, Бугарске, Црне Горе и Републике Српске. Обрађене су следеће теме: Рад руског конзула Ивана Степановича Јастребова, Народне умотворине Срба са Косова и Метохије у словенском контексту, Косово и Метохија – духовна и материјална култура и Савремена српска фолклористика. На посебној пленарној седници представљена је Вукова задужбина поводом великог јубилеја – 30 година од њеног оснивања. Организатори међународног научног скупа били су Удружење фолклориста Србије (Београд) и Богословија “Свети Кирило и Методије“ у Призрену. Суорганизатор је био Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.
На пригодној свечаности у Дому културе у Великој Хочи, 12. октобра 2017. године, Научни скуп је отворио Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски Теодосије који је говорио о стању на Косову и Метохији и значају овог научног скупа за живот и опстанак Срба на овим просторима. Учеснике научног скупа и присутне госте затим су поздравили: др Драган Хамовић, посебни саветник министра културе и информисања у Влади Републике Србије, проф. др Драган Станић, председник Матице српске и проф. др Бошко Сувајџић, председник Удружења фолклориста Србије и председник Управног одбора Вукове задужбине. Културно-уметнички програм извели су ђаци Богословије „Св. Кирило и Методије“ у Призрену и Национални ансамбл „Венац“ из Грачанице. Млади богослов Милан Костић казивао је текст Јастребов у Призрену.
Рад Међународног научног скупа Савремена српска фолклористика V настављен је пленарним излагањима у Великој Хочи. Бојан Јовановић (Београд) говорио је на тему Kрсна слава на Косову и Метохији, Андреj Мороз (Москва) Што и како говоре свети у фолклорним легендама и Валентина Питулић (Косовска Митровица) Хришћански симболи у записима Ивана Степановича Јастребова.
После пленарних излагања настављен је рад по секцијама у Великој Хочи и Богословији „Свети Кирило и Методије“ у Призрену, на којима је поднето 28 реферата о најзначајнијим питањима фолклорног наслеђа Срба са Косова и Метохије, о духовној и материјалној култури Срба на Косову и Метохији и раду руског конзула Ивана Степановича Јастребова на очувању културног и духовног идентитета Срба на просторима Косова и Метохије.
На посебним пленарним седницама Вукова задужбина представила је свој рад поводом 30 година од њеног оснивања и 230 година од рођења Вука Стефановића Караџића. Говорили су проф. др Бошко Сувајџић и Славко Вејиновић и том приликом поклонили су Библиотеци Богословије „Св. Кирило и Методије“ вредна издања Вукове задзжбине. У оквиру програма скупа представљен је часопис Фолклористика за 2016. и 2017. годину (говориле су уреднице проф. др Соња Петровић и др Смиљана Ђорђевић Белић), као и књига Милисава Савића Епска Србија. Говорили су мр Јован Пејчић, проф. др Бошко Сувајџић и проф. др Валентина Питулић. Одржан је запажен Округли сто Богословско читање записа Ивана Степановича Јастребова. Посебан утисак на Научном скупу имало је отварање изложбе Албум сећања на наше претке из Првог светског рата. Руководилац пројекта је Александра Василић.
Учесници научног скупа посетили су цркву Св. Архиђакона Стефана (XIV век) и Господарску кућу Сарај у Великој Хочи, Богородицу Љевишку у Призрену, учествовали су у Св. Литургији у Пећкој Патријаршији и посетили манастир Високи Дечани.
На крају рада Научног скупа договорени су начин и рокови до када учесници скупа треба да доставе коначне текстове реферата и саопштења за објављивање Зборника о овом значајном догађају. Општи је закључак да је Међународни научни скуп Савремена српска фолклористика V испунио висока очекивања у научном смислу, те да је представљао вредан подстицај за очување и неговање духовне баштине и културног наслеђа српског народа на просторима Косова и Метохије.
Славко ВЕЈИНОВИЋ
