У среду, 29. новембра 2017. године одржана је заједничка седница Савета и Управног одбора Вукове задужбине на којој су размотрена и прихваћена документа припремљена за  30. седницу Скупштине Вукове задужбине, заказанe за 5. децембар 2017. године: Извештај о раду Вукове задужбине за период новембар 2016 – октобар 2017. године и Програм рада Вукове задужбине за период новембар 2017 – октобар 2018. године.

ИЗВЕШТАЈ О РАДУ

(новембар 2016 – новембар 2017)

I

Вуковa задужбина је у протеклој години наставила да своју активност усмерава ка неговању културе српског језика и писма, историји, књижевности, усменом народном стваралаштву, етнологији, етнографији и етномузикологији. Посебну пажњу посвећивала је ширем окупљању и укључивању младих у програме којима се негују српски језик и ћирилица, штити наш културни и духовни идентитет и чувају трајне вредности Вуковог дела.

Пуну подршку Вуковој задужбини на овом задатку пружили су Министарство културе и информисања, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Канцеларија за Косово и Метохију, уз благослов и покровитељство Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Теодосија и Град Лозница.

Ове године Вукова задужбина обележила је своја два велика јубилеја – годишњицу свог оснивања: 80 година Друштва Вукова задужбина (1937) и 30 година од оснивања садашње Вукове задужбине, у години обележавања двестоте годишњице рођења Вука Караџића (1987).

Управни одбор Вукове задужбине, на седници одржаној 27. јануара 2017. године, основао је Одбор за обележавање годишњица. Прва седница Одбора – председавао је проф. др Бошко Сувајџић – одржана је 9. марта 2017. године у Свечаној сали Дома Вукове задужбине. Конституисан је Одбор и усвојен програм рада. За председника је једногласно изабран др Миодраг Матицки, за заменика председника проф. др Бошка Сувајџића, а за секретара Славко Вејиновић. Програмом обележавања јубилеја Вукове задужбине у 2017. години предвиђено је организовање Међународног округлог стола на тему „Вукове народне приповетке – источник аутентичне српске прозе са средине 19. века“ у новоотвореном Образовно-културном центру „Вук Караџић“ у Тршићу, објављивањa пригодних књига посвећених Вуку и његовом делу, организовање посета огранцима Вукове задужбине и местима у којима је Вук живио и радио (Беч, Темишвар, Тршић …) и  одржавања Свечане академије у САНУ.

На позив директора Одсека за славистику Универзитета у Бечу проф. др Алојза Волдана, проф. др Бошко Сувајџић, председник Управног одбора Вукове задужбине, одржао је 25. и 26. априла 2017. године два предавања у Бечу, и то: Фолклорни елементи у романима Иве Андрића и Вук и Вукова задужбина у 20. и 21. веку. У врло пријатној атмосфери, пред заинтересованим студентима Одсека за славистику, представљен је рад Вукове задужбине поводом 30-годишњице њеног постојања, као и програм планираних активности у јубиларној години.

У Српској академији наука и уметности, 9. новембра 2017. године одржана је Свечана академија на којој је Вукова задужбина обележила је свој јубилеј – 30 година од оснивања и рада. О значају Задужбине и дела Вука Стефановића Караџића говорили су председник САНУ академик Владимир С. Костић, Патријарх српски Господин Иринеј и министар културе и информисања у Влади Републике Србије Владан Вукосављевић. Миодраг Матици беседио је о раду Вукове задужбине у протеклих 30 година, а Бошко Сувајџић говорио је о Вуковој задужбини данас и сутра.

Свети архијерејски синод Српске православне цркве доделио је Вуковој задужбини високо одликовање – Орден Светог Деспота Стефана Лазаревића. Орден је на Свечаној академији уручио председнику Скупштине Вукове задужбине др Миодрагу Матицком и председнику Управног одбора Вукове задужбине проф. др Бошку Сувајџићу Патријарх српски Господин Иринеј.

Представници Вукове задужбине, такође, посетили су Беч 18. и 19. новембра и у Парохијском дому цркве Светог Саве представили 30 година рада Вукове задужбине. Говорили су: Бошко Сувајџић, Славко Вејиновић и Мина Ђурић, док је Љиљана Симић читала одабране текстове из Данице. Овај програм организован је заједно са Српским просвјетним и културним друштвом ПРОСВЈЕТА Аустрија, под називом Просвјетини сусрети и разговори и у раду скупа су учествовали: проф. др Гордана Илић Марковић и проф. Срђан Мијалковић. Следећег дана задужбинари су посетили нека места у Бечу у којима је Вук боравио и радио: посетили су гробље Светог Марка на коме је Вук био сахрањен, Вуков споменик у улици Разумовски 22 (испред палате грофова Разумовских), кућу у улици Ландштрасе 42, у којој је Вук једно време живео, а уриличена је посета и Јерменском манастиру у Бечу у коме је Вук штампао своје књиге.

Приликом посете Српском културном друштву „Просвјета“ у Загребу и Ријеци, Српском народном вијећу и Културној заједници Крајине (19. и 20. октобра), Миодраг Матицки упознао је Србе, раднике у култури, с активностима Вукове задужбине и са њима се договорио о даљем заједничком раду у области неговања културе српског језика и писма и другим заједничким манифестацијама на овом плану.

Савез Срба у Румунији обележио је 21. новембра државни празник Дан српског језика у Румунији.  Тог дана организован је и Округли сто на тему Српски језик у срединама изван матице, а у вечерњим сатима приређена је Свечана академија на којој је беседио Миодраг Матицки о Вуковој задужбини и везама Вука Караџића и Димитрија Тирола.

Вукова задужбина се представила на 84. Вуковом сабору у Тршићу посебним програмом, којим је обележено 30 година од њеног оснивања и рада и 230 година од Вуковог рођења. Том приликом отворена је изложба издања Вукове задужбине, уз пропратни филм РТС-а о оснивању Вукове задужбине. Говорили су Миодраг Матицки, Бошко Сувајџић и Дејан Михаиловић, уредник Лагуне, са којом је објављена Вукова књига Српске народне приповјетке.  Носећи део овог програма било је организовање Међународног округлог стола на тему: ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ – ИСТОЧНИК АУТЕНТИЧНЕ СРПСКЕ ПРОЗЕ СА СРЕДИНЕ 19. ВЕКА. У расправи је учествовало 12 научних радника из земље и света, као и више наших истакнутих књижевника.

Издања Вукове задужбине: у Извештајном периоду објављено је двадесет четврто годиште календара – забавника Даница за 2017. годину, с илустрацијама у боји. Ово издање, са додатком Данице за младе IX, тематски је посвећено Србима свима и свуда. У њој су представљене културне, образовне и свеукупне друштвене активности које имају за циљ очување културног и духовног идентитета српског народа, његовог језика и писма. Као и у претходним годиштима, објављен је МЕСЕЦОСЛОВ за Србе сва три закона, а задржане су и редовне рублике: Осветљења, Народна књижевност и уметност, Светосавска читанка, Језик, Описаније намастира, Династије, Први српски устанак, Народни кувар, Астрономија и Задужбине. Такође, у овом годишту објављени су и прилози из рада огранака Вукове задужбине и списак пренумераната на Даницу за 2017. годину.

Књигу Вук Стефановић Караџић Српска усмена народна баштина на француском језику Вукова задужбина објавила је заједно с ИК Чигоја штампа из Београда, а под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије. Уредник књиге је проф. др Бошко Сувајџић, који је написао Увод, коментаре и напомене. Редакција књиге: др Миодраг Матицки, одговорни уредник, Мина Ђурић, извршни уредник, проф. др Бригита Младеновић, преводилац на француски језик, проф. др Јелена Новаковић, уредник и редактор и Милијана Симоновић, ликовни уредник. Ово вредно дело тежи да европској и светској јавности, пре свега у земљама на француском говорном подручју, поново скрене пажњу на сву комплексност и драгоценост научног дела Вука Караџића. У том смислу, књига се ослања на научне студије и биографска истраживања живота и дела Вука Караџића. Издавањем ове књиге пружена је прилика данашњим генерацијама наших сународника који живе у земљама француског говорног подручја да француски језик уче на усменом благу српског народа које је забележио Вук Стеф. Караџић. Обим књиге је 320 страна и илустрована је великим бројем фотографија у боји.

Књига Вук Караџић, Српске народне приповијетке – све вукове народне приче у једној књизи објављена је поводом обележавања 230. годишњице Вуковог рођења. Миодраг Матицки је приредио књигу и написао Предговор Вукове народне приповетке – источник аутентичне српске прозе са средине 19. века. Издавачи су Вукова задужбина и Лагуна (2017).

У години обележавања 230 година Вуковог живота и 30 година рада Вукове задужбине, намера Вукове задужбине била је да објави илустровану Хронологију Вуковог живота и дела у којој се, хронолошки, издвојило оно што је најзначајније када је реч о реформатору српског језика и писма. Увод у овој књизи, намењеној свакој српској кући, школама, младима написао је Миодраг Матицки под насловом Вуков европски круг, како би одредио путеве којима је Вук увео српски народ у Европу. Миодраг Матицки је извршио и ликовну редакцију Хронологије, коју је начинио Дејан Михаиловић, лектуру и коректуру. Велики тираж књиге (5000 примерака) омогућио је да она буде подељена као дар учесницима Вуковог сабора 2017, најбољим ученицима који се баве културом српског језика, ћириличним писмом, а то је и мали дар на трибинама које у овој години одржавамо у земљи и свету на којима представљамо рад Вукове задужбине.

Објављен је Алманах Млади говоре, азбучник српске духовности, у којем су садржани најбољи ученички радови са претходних такмичења Дани ћирилице. Зборник су заједнички објавили Вукова задужбина и огранак Вукове задужбине у Баваништу Дани ћирилице. Зборник су припремили Вера Секулић и Миодраг Матицки. Уредник је Бошко Сувајџић, а рецензент академик Видојко Јовић.

Такође, у овом извештајном периоду објављена су и два броја листа Задужбина (бројеви 102 и 103), у којима су представљене бројне и разноврсне активности Вукове задужбе, њених органа и огранака и публиковани прилози о значајним културним и образовним активностиам у матици, заграничју и расејању.

На посебној свечаности у Дому Вукове задужбине, 22. мај 2017. године, уручане су награде Вукове задужбине за 2016. годину: Награда за уметност уручена је БИСЕРКИ РАЈЧИЋ (за превод „Галицијских прича“ Анджеја Стасјука, „Хеликс“, Смедерево, 2015; „Неурачунљиво“ Еве Зоненберг, „Кућа поезије“, Бања Лука, 2016; „Венецијанског портрета“ Густава Херлинга-Груђинског, „Књижевна општина Вршац“, 2016), а награда за науку уручена је ЈЕЛИЦИ СТОЈАНОВИЋ, за књигу „Пут српског језика и писма“ (Српска књижевна задруга, Београд, 2016).  О наградама и награђеним делима говорили су др Драшко Ређеп, проф. др Слободан Грубачић и  проф. др Бошко Сувајџић.

Задужбина је наставила активности и на организовању Вукове трибине из циклуса Културно наслеђе, на којој се представљају нове књиге из области језика, фолклора и етнографије српског и других словенских и балканских народа. Уређивање и вођење Трибине поверено је проф. др Љубинку Раденковићу, потпредседнику Скупштине Вукове задужбине, а у њеном раду учествују истакнути научни, културни и јавни радници из земље и света, пријатељи и сарадници Вукове задужбине. Тако је, на пример, 23. марта одржана Вукова трибина посвећену Зборнику научних радова SERBICA IAPONIKA – Допринос јапанских слависта српској филологији. Ово дело, 21. по реду, објављено је у оквиру едиције Студије о Србима, коју су заједнички покренули Завод за уџбенике, Матица српске и Вукова задужбина. О књизи су говорили проф. др Миливој Алановић, проф. др Дивна Тричковић, проф. др Далибор Кличковић, проф. др Јасна Влајић Поповић, проф. др Срето Танасић и проф. др Мотоки Номаћи, један од аутора и главни уредник. У програму је учествовао и проф. др Бошко Сувајџић, који је и водио трибину. У уторак, 23. маја одржана је трибина на којој је представљена књига Бошка Сувајџића Орао се вијаше: предвуковски записи српске усмене поезије. О књизи су говорили проф. др Зоја Карановић, др Данијела Петковић и аутор. У музичком делу програма учествовала је др Јелена Јовановић, музиколог.

Током овог извештајног периода у Дому Вукове задужбине радило је Вуково читалиште, које води Љиљана Симић, а уз подршку редакција Данице за младе (Миодраг Матицки и Гордана Малетић), писаца за децу, сарадника Данице за младе, као и представника више основних и средњих школа у Србији.

Представници Задужбине учествовали су у раду огранака Вукове задужбине у Чачку, Лозници (уручивање награде Вуково звоно), Баваништу (Дани ћирилице 2016), Великом Поповцу (песничка манифестација Ћирилица – огледало српске душе), Фондацији Жабљак, Шавник, Плужине (Петровдански пјеснички вијенац), на Књижевној олимпијади у Сремским Карловцима, на 46. Ђачком Вуковом сабору и 84. Вуковом сабору у Тршићу. Представници Задужбине учествовали су и на 60.  Змајевим дечијим играма, које су трајале од 7. до 11. јуна, као и на Зимским сусретима наставника и професора српског језика и књижевности.

Вукова задужбина примила је више дарова од задужбинара, пријатеља и сарадника. Своје књиге и књиге других аутора даривали су: Музејско друштво Србије (поклонило је Монографију Водич кроз музеје Србије); Драго Његован поклонио је књигу ЗМАЈ – Друштво српских књижевника, новинара и уметника 1904-2014. Раде Обрадовић, председник Огранка Вукове задужбине у Великом Поповцу поклонио је књиге: Сазвежђе векове и Огњишта вечни пламен Седма песничка руковет. Огњен Крстић и др Славомир Гвозденовић из Темишвара даривали су Вуковој задужбини књиге које је објавио Савез Срба у Румунији. Књижевник Радомир Путниковић, који живи у Лондону, аутор књиге басни Триста славујевих песама даровао је Вуковој задужбини Легат Радомира Путниковића. Милош Немањић даровао је Вуковој задужбини Монографију Христине Витолић-Валтисбил подсвећену истакнутом уметнику Илији Витолићу, сликару, вајару, сценографу, публицисти и ликовном критичару. Књиге Вуковој задужбини, такође, даривали су и Драгутин Брчин, Београд, Милунка Митић, Ниш, Жарко Димић, Сремски Карловци, Олгица Стефановић, Нови Сад …..

Академик Никола Коњевић из Београда поклонио је Вуковој задужбини слику, уље на платну (37х27,5), Кућа Вука Караџића из 1930. године. Милан Стојков, архитекта и сликар из Сомбора, даровао је Вуковој задужбини илустровани каталог својих слика – Славни синови равнице, у коме су представљене 33 личности. Такође и академски сликар из Београда Добри Стојановић поклонио је Вуковој задужбини илустровани каталог својих слика. Милан Илијин Мицко, Извршни директор Пријатеља деце Земуна, даровао је Вуковој задужбини графику академског сликара Босиљке Кићевац коју је она посветила двестотојгодишњици Вуковог рођења. Станко Костић, ликовни уметник фотографије из Београда даровао је урамљену фотографију Патријарха Павла (22 х 44).

Вукова задужбина ажурирала је свој веб-сајт, тако да сада редовније и садржајније информише своје задужбинаре, пријатеље и сараднике о остваривању својих програма и о активностима огранака.

 

II

П р е г л е д    а к т и в н о с т и

 

Понедељак, 21. новембар 2016. године

На Свечаној академији Савеза Срба у Темишвару обележен је 21. новембар, дан који је Румунски парламент прогласио за Дан српског језика у Румунији. Том приликом представљен је Лексикон Срба књижевника са тла данашње Румуније и изложба порцеланских калиграфских медаља Милорада Вукановића Мишела, дипломираног керамичара примењених уметности. Свечаној седници присуствовао је и Миодраг Матицки, који је говорио о раду Вукове задужбине и истакао да су писци највећи језикотворци књижевног језика, који га подједнако негују и одржавају живим у матици, заграничју и дијаспори.

Среда, 30. новембар

У Дому Вукове задужбине представљена је збирка прича за децу Славке Петковић Грујичић И дечаци плачу и књига песама Рајка Лукача Пајаци на пијаци. У интерактивном сусрету са младима, ученицима ОШ „Ђура Јакшић“ из Београда, надахнуто је говорила Гордана Малетић, уредница Данице за младе.

Четвртак, 15. децембар

Међународни славистички центар представио је у Свечаној сали Дома Вукове задужбине своја нова издања. Посебно је указано на протекле активности Центра и планиране задатке. Учествовали су: Љиљана Марковић, декан Филолошког факултета, Драгана Мршевић Радовић, управник Међународног славистичког центра, Миодраг Матицки, председник Скупштине Вукове задужбине и Бошко Сувајџић, у својству заменика управника Међународног славистичког центра.

Четвртак, 15. децембар

На Вуковој трибини у Дому Вукове задужбине представљена је књига Бранка Златковића Мале приче о Вуку Караџићу (од 1787. до 1824), у издању Института за књижевност и уметност, Београд, 2015. О књизи су говорили: Миодраг Матицки, Војислав Јелић, Бошко Сувајџић, Марина Младеновић Митровић и аутор.

Четвртак, 2. фебруар

У Задужбини Илије М. Коларца представљено је двадесет и четврто годиште Данице Вукове задужбине, које је тематски посвећено Србима свима и свуда и обележавању 30. годишњице оснивања Вукове задужбине. У овом годишту Данице представљене су културне, образовне и свеукупне друштвене активности Срба у земљи и свету, а које имају за циљ очување културног и духовног идентитета српског народа, његовог језика и писма на просторима на којима данас живе.

Уторак 21. фебруар

Поводом Дана писмености у ОШ „Бранко Радичевић“ на Новом Београду представљени су рад Вукове задужбине и Даница за младе. Љиљана Симић, уредница Вуковог читалишта, која је говорила ученицима новобеоградских основних школа о ћирилици и Вуковој задужбини, а Бранко Стевановић, књижевник за децу, о књижевности за младе.

 Петак 24. фебруар

У ОШ „Влада Обрадовић Камени“ представљена је Даница за младе. Учествовали су Љиљана Симић, уредница Вуковог читалишта и Божидар Пешев, књижевник.

Четвртак, 9. март

Одржана је конститутивна седница Одбора за обележавање јубилеја Вукове задужбине: 80 година од оснивања прве Вукове задужбине (1937) и 30 година од оснивања садашње Вукове задужбине (1987). За председника Одбора једногласно је изабран др Миодраг Матицки, за заменика председника проф. др Бошко Сувајџић, а за секретара Славко Вејиновић. Такође, Одбор је усвојио и програм активности на обележавању ових значајних годишњица Вукове задужбине.

Четвртак 16. март

У ОШ „23. октобар“ у Сремским Карловцима, у оквиру Пролећних Бранкових дана представљен је часопис Даница за младе. У програму су учествовали Љиљана Симић, уредница Вуковог читалишта, и песници: Божидар Пешев, Рајко Лукач и Бранко Стевановић. Ђаци, песници и рецитатори (Ања Пршо, Сунчица Мићић и Јована Ратковић) говорили су поезију Бранка Радичевића. Марија Слобода, уредница „Бранковог кола“, говорила је о Вуковој задужбини и манифестацији „Бранкови дани“ у Сремским Карловцима.

 Петак 17. март

ОШ „Јован Дучић“ из Новог Београда и деца из Швајцарске која уче српски језик у Цириху посетила су Вукову задужбину. Љубомир Милутиновић, управник Вукове задужбине, упознао их је са радом и том приликом поклонио им је „Даницу“. Љиљана Симић, уредница Вуковог читалишта, представила им је Даницу за младе, а песник Божидар Пешев говорио је своју поезију и разговарао са ученицима.

Четвртак, 23. март

У Свечаној сали Дома Вукове задужбине одржана је Вукова трибина посвећену Зборнику научних радова SERBICA IAPONIKA – Допринос јапанских слависта српској филологији. О књизи су говорили проф. др Миливој Алановић, проф. др Дивна Тричковић, проф. др Далибор Кличковић, проф. др Јасна Влајић Поповић, проф. др Срето Танасић и проф. др Мотоки Номаћи, један од аутора и главни уредник. У програму је учествовао и проф. др Бошко Сувајџић, који је и водио трибину.

 Петак 7. април

У Економској школи „Нада Димић“ у Земуну представљена је Даница за младе. Учествовали су Гордана Малетић, уредница „Данице“, Божидар Пешев, писац и Љиљана Симић, уредница Вуковог читалишта.

Понедељак 10. април

У Народној библиотеци „Вук Караџић“ у Ковину представљена је Даница за младе. Учествовали су Љиљана Симић, уредница Вуковог читалишта, Божидар Пешев, писац, и ученици из основних школа.

Петак 21. април

У Основној школи „Руђер Бошковић“ представљена је Даница за младе. Учествовали су Радислав Јовић, песник за децу и Љиљана Симић, уредница Вуковог читалишта.

 Уторак 9. мај

У Техничкој школи у Обреновцу представљени су Вукова задужбина и Даница за младе поводом Дана школе и Дана победе. Учествовали су Љиљана Симић и писци за децу: Весна Алексић, Божидар Пешев, Гордана Малетић,  Јово Кнежевић и ученици школе.

 Среда, 10. мај

У Првој београдској гимназији представљени су Вукова задужбина и Даница за младе. Учествовали су Љиљана Симић, уредница Вуковог читалишта, Гордана Малетић, уредница „Данице“ и песник Божидар Пешев.

Четвртак, 11. мај

У Свечаној сали Дома Вукове задужбине одржана је седница Управе Друштва за српски језик и књижевност Србије, на којој су размотрене припреме за одржавање такмичења ученика основних и средњих школа: Пете Књижевне олимпијаде (одржане 13. и 14. маја у Сремским Карловцима) и 27. Републичког такмичења из српског језика и језичке културе (одржаног 27. и 28. маја у Тршићу).

Петак, 12. мај

У Основној школи „Лазар Саватић“ представљена je Даница за младе. Учествовали су Љиљана Симић, уредница Вуковог читалишта, и ученик Никола Милина.

Уторак, 16. мај

Вукову задужбину посетили су ученици и професори Гимназије из Зрењанина. Са њима су разговарали Љиљана Симић, уредница Вуковог читалишта, Гордана Малетић, уредница Данице за младе и Божидар Пешев, писац за децу.

Уторак, 23. мај

Одржана је Вукова трибина из Циклуса Културно наслеђе, на којој је представљена књига Бошка Сувајџића Орао се вијаше: предвуковски записи српске усмене поезије. Издавачи: Филозофски факултет у Нишу, Филолошки факултет – Београд, Библиотека „Litteraria Serbica“ 6, 2014. О књизи су говорили проф. др Зоја Карановић, др Данијела Петковић и аутор. У музичком делу програма учествовала је др Јелена Јовановић, музиколог. Руководилац трибине: др Љубинко Раденковић.

Субота, 24. јун

У Великом Поповцу одржана је завршна песничка манифестација, девета по реду, „Ћирилица – огледало српске душе“, коју су организовали Општина Петровац на Млави, Месна заједница Велики Поповац, Црквена општина Велики Поповац, Народна библиотека „Ђура Јакшић“ Петровац на Млави и Вукова задужбина Београд – огранак Велики Поповац. Испред Вукове задужбине, свечаности су присуствовали Љубомир Милутиновић, управник и Љиљана Симић, уредник Вуковог читалиша.

 Уторак, 4. јул

На пригодној свечаности у Дому Вукове задужбине обележен је дан сећања на академика Дејана Медаковића (1922–2008), који је на челу Вукове задужбине био 17 година, од 1991. до 2008. године. О Дејану Медаковићу и његовом делу, а посебно о његовом доприносу развоју и успешном раду Вукове задужбине говорили су Миодраг Матицки, Бошко Сувбајџић, Павле Медаковић и Радмила Милентијевић.

Четвртак, 7. септембар

У Дому Вукове задужбине одржана је конференција за новинаре. Разговарано је о програму 84. Вуковбог сабора, који је одржан у Тршићу и Лозници од 11. до 17. септембра. Учествовали су Снежана Нешковић Симић, директор Центра за културу „Вук Караџић“ у Лозници, Миодраг Матицки и Бошко Сувајџић. Посебно речи било је о организовању округлог стола на тему: „Вукове народне приповетке – источник аутентичне српске прозе са средине 19. верка“, којег је Вукова задужбина припремила поводом обележавања 30. година од свог оснивања и рада и 230 година од рођења Вука Стефановића Караџића.

Петак, 8. септембар

Поводом Међународног дана писмености 8. септембра, у Српској читаоници у Иригу Вукова задужбина представила је Даницу за младе. У програму су учествовали: Миодраг Матицки, Гордана Малетић, Љиљана Симић и Љубомир Милутиновић, заједно са ученицима и наставницима Основне школе Доситеј Обрадовић из Ирига.

Петак, 15. септембра

У оквиру 84. Вуковог сабора, у новоизграђеном Културно-образовном центру Вук Караџић у Тршићу, Вукова задужбина организовала је Међународни округли сто на тему: Вукове народне приповетке – источник аутентичне српске прозе са средине 19. века, поводом обележавања 30 година од оснивања Вукове задужбине и 230 година од Вуковог рођења. У раду скупа учествовали су књижевници и научни радници који се баве Вуковим делом. Том приликом отворена је и изложба књига које је издала Вукова задужбина  и приказан филм РТС-а  из 1989. године о оснивању Вукове задужбине 1987. године и почетку њеног рада.

Понедељак, 25. септембар

У Вуковој задужбини, у оквиру програма Дани европске баштине, представиле су се  Змајеве дечије игаре. Учествовали су добитници награда ове велике књижевне и културне манифестације, који су ученицима ОШ „Никола Тесла“ из Београда и члановима Литерарне секције читали своје стихове, приче и асоцирали сећањима на Змајеве дечије игре, о чему је говорио и директор Игара Душан Поп Ђурђев. Програм је водила Љиљана Симић.

Петак, 29. септембар

Огранак Вукове задужбине из Чачка организовао је, уз подршку Туристичке организације, Регионалног центра за професионални развој запослених у образовању и Школске управе Чачак, промоцију овогодишњег издања Данице и Днице за младе. У програму су учествовали: Гроздане Комадинић, председница Огранка Вукове задужбине, академик Драгутин А. Ђукић, Данијела Ковачевић Микић, просветни саветник и Зорица Лешовић Станојевић, новинар и књижевник. Ученици основних школа „Вук Караџић” и „Свети ђакон Авакум” учествовали су у програму и читали одабране текстове из овогодишњих издања Данице и Данице за младе, које су  припремиле наставнице Јасминка Марић Глишовић и Мила Мутавџић. У име Вукове задужбине свечаном скупу присуствовали су и учествовали у раду Муиодраг Матицки и Љубомир Милутиновић.

Четвртак, 5. октобар

На свечаности у Матици исељеника Србије обележена је 20-годишњица Српског радио Чикага, чији је домаћин био Милорад Раваси, директор овог радиа. На свечаности су говорили Милоје Поповић Каваја, Миливоје Павловић, Миодраг Јакшић и Владимир Божовић. Славко Вејиновић је, у име Вукове задужбине, господину Равасију уручио поклон – Вуков сребрењак из 1987. године и књигу „Вукова задужбина у 20. и 21. веку“. Током вечери Раваси је дугогодишњим сдарадницима уручио и пригодна признања.

Уторак, 10. октобар

Одбор Вукове задужбине за уметност одржао је седницу – председавао је др Драшко Ређеп, председник – на којој је размотрио приспеле предлоге за доделу награде Вукове задужбине за уметност за 2017. годину. Одбор је једногласно донео Oдлуку да се награда Вукове задужбине за уметност за 2017. годину додели Михаилу Ђоковићу Тикалу, за изложбу слика и цртежа приређену у галерији „Лазар Лазаревић“ у Сремској Митровици.

Уторак, 10. октобар

Жири за доделу награде „Дејан Медаковић“ за 2017. годину, у саставу: др Драшко Ређеп, председник и чланови Радован Поповић и проф. др Бошко Сувајџић, на заседању које је одржано 10.10.2017. године у Вуковој задужбини, донео је  Одлуку да се награда Награда „Дејан Медаковић“, коју додељује ИК „Прометеј“, десета у низу, за 2017. годину додели Милисаву Савићу за књигу Епска Србија (Београд: Друштво Рашка школа, 2017).

Уторак, 10. октобар

У Свечаној сали Дома Вукове задужбине представљена је књига др Драшка Ређепа Страх и неизвесност, коју је објавила ИК Прометеј. О овом вредном делу говорили су Бошко Сувајџић, Зоран Колунџија, Ђорђе Сибиновић, Мирољуб Тодоровић, Миливоје Павловић, Снежана Миладиновић Лекан, Гордана Влаховић, Гордан Лемајић и Миодраг Матицки. Рада Ђуричин, драмска уметница из Београда, читала је одабране текстове из ове књиге.

Четвртак, 12. октобар

У Призрену и Великој Хочи, од 12. до 13. октобра 2017. године одржан је  МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНИ СКУП – САВРЕМЕНА СРПСКА ФОЛКЛОРИСТИКА V, Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту, на коме су учествовали истакнути фолклористи, научни радници и сарадници из Србије, Русије, Пољске, Бугарске, Црне Горе и Републике Српске. Обрађене су следеће теме: Рад руског конзула Ивана Степановича Јастребова, Народне умотворине Срба са Косова и Метохије у словенском контексту, Косово и Метохија – духовна и материјална култура и Савремена српска фолклористика. На посебној пленарној седници представљена је Вукова задужбина поводом јубилеја – 30 година од њеног оснивања. Организатори међународног научног скупа били су Удружење фолклориста Србије (Београд) и Богословија “Свети Кирило и Методије“ у Призрену. Суорганизатор је био Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

Понедељак, 23. октобар

Вуково читалиште представило се на 62. Београдском сајму књига с програмом „С оне стране дуге“. Учествовали су Миња Субота, Весна Алексић књижевница, Спортски клуб „Лаки стар“, Вања Буловић тренер и Љиљана Симић уредница Програма. На „Платоу Лазе Костића“, 25. октобра Вукова задужбина је представила свој алманах Даницу за 2017. годину. Говорили су Миодраг Матицки и Бошко Сувајџић. У сали „Александар Вучо“, 26. октобра представљена је „Даница за младе“. У програму су учествовали Миодраг Матицки, Љиљана Симић и сарадници алманаха.

Понедељак, 6. новембар

У присуству бројних званица из света науке, представника Бањалучког универзитета и многобројних гостију, на платоу испред Филолошког факултета у Бањалуци, свечано је откривена биста великана и реформатора српског језика Вука Стефановића Караџића. У име Вукове задужбине свечаности су присуствовали Миодраг Матицки, Бошко Сувајџић и Љубомир Милутиновић. Вукову бисту, умјетничко дело у бронзи, рад академске вајарке Саре Николић, свечано су открили конзул Републике Србије у Бањалуци Владимир Николић, ректор Универзитета у Бањалуци Милан Матаруга и генерални директор компаније м:тел Марко Лопичић.

Четвртак, 9. новембар

У САНУ одржана је Свечана кадемија Вукове задужбине поводом обележавања јубилеја: 30 година Вукове задужбине (1987-2017). Свечану академију отворио је академик Владимир С. Костић, председник САНУ, а скупу се обратио и Његова Светост Патријарх српски, господин Иринеј, који је Вуковој задужбини уручио високо признања Светог Синода – Орден Светог Деспота Стефана Лазаревића. Такође, учесницима Свечане академије обратио се и Владан Вукосављевић, министар културе и информисања у Влади Републике Србије. Миодраг Матици беседио је о раду Вукове задужбине у протеклих 30 година, а Бошко Сувајџић говорио је о Вуковој задужбини данас и сутра.

Субота, 18. новембар

Српско просвјетно и културно друштво ПОСВЈЕТА Аустрија и Вукова задужбина, у Парохијском дому цркве Светог Саве у Бечу, на трибини Просвјетини сусрети и разговори, представили су Вукову задужбину и њене активности у протеклих 30 година. Гворили су: Бошко Сувајџић, Славко Вејиновић и Мина Ђурић, а Љиља Симић је читала одабране текстове из Данице. У име СПКД ПРОСВЈЕТА Аустрија  говорили су проф. др Гордана Илић Марковић и проф. Срђан Мијалковић. У недељу, 19. новембра уприличена је посета неким местима у Бечу, у којима је Вук живио и радио.

Уторак, 21. новембар

Савез Срба у Румунији обележио је 21. новембра државни празник Дан срспског језика у Румунији.  Манифестација је протекла у знаку обележавања Димитрија П. Тирола (160 година од смрти) и његовога Банатског алманаха (190 година од првога годишта). Том приликом објављено је и фототипско издање Банатског алманаха за годину 1827, прве српске књиге објављене у Темишвару, којом је у Банату заснован нов српски издавачки центар. Тог дана организован је и Округли сто на тему Српски језик у срединама изван матице, а у вечерњим сатима приређена је Свечана академија на којој је беседио Миодраг Матицки о Вуковој задужбини и везама Вука и Диумитрија Тирола.

Среда, 29. новембар

Одржана је заједничка седница Савета и Управног одбора Вукове задужбине на којој су размотрена и прихваћена документа припремљена за  30. седницу Скупштине Вукове задужбине: Извештај о раду Вукове задужбине за период новембар 2016 – октобар 2017. године, Програм рада Вукове задужбине за период новембар 2017 – октобар 2018. године, предлог кандидата за допуну органа Вукове задужбине и предлог кандидата за доделу признања Вуковој задужбини у 2017. години.

 

ПРОГРАМ РАДА

за период новембар 2017 – октобар 2018.

 

Вуковa задужбина своју активност темељи на делу Вука Караџића, а тиче се српског језика и писма, историје, књижевности, усменог народног стваралаштва, етнологије, етнографије и етномузикологије. Посебну пажњу посвећује унапређивању културе српског језика и ширем окупљању и укључивању младих у програме којима се негује српски језик и писмо, штити наш културни и духовни идентитет и чувају трајне Вукове поруке.

 

Српски језик и писмо

  • Старање о српском језику и ћирилици чини основу Програма и Статута Вукове задужбине. Овај темељни задатак Задужбина остварује преко својих огранака, Трибине Вукове задужбине, Вуковог читалишта, сарадњом са школама, библиотекама и културним центрима у матици, заграничју и дијаспори, као и прилозима објављеним у Даници, Даници за младе, листу Задужбина и у својим другим издањима;
  • Задужбина ће се посебно ангажовати на популарисању ћирилице код ученика основних и средњих школа кроз такмичења која организују огранци Вукове задужбине: Дани ћирилице (Баваниште), Вуково звоно (Лозница); традиционални литерарни и ликовни конкурси које објављују огранци (Ниш, Чачак), Петровдански пјеснички вијенац (Фондација Жабљак, Шавник, Плужине), Ћирилица – огледало српске душе, песничка манифестација (Велики Поповац), Дани ћирилице, Сомбор;
  • Подстицаће и помагаће расправе и истраживања о актуелним питањима српског језика и писма: организовање језичких трибина, округлих столова, објављивање стручних публикација и написа у штампи, организовање дијалектолошких истраживања и истраживања народне лексике;

 

 Учешће Вукове задужбине у образовању, васпитању и народном просвећивању

  • Покровитељство Републичког такмичења ученика основних и средњих школа из српског језика и језичке културе у Тршићу, у оквиру 47. Ђачког Вуковог сабора;
  • Учешће на Књижевној олимпијади у Сремским Карловцима – Републичком такмичењу ученика основних и средњих школа из књижевности, које организују Друштво за српски језик и књижевност Србије, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Школска управа Новог Сада и Карловачка гимназија;
  • Унапређивање рада Вуковог читалишта и обезбеђивање већег учешћа ђака из основних и средњих школа на пригодним програмима у Дому Вукове задужбине, као и посете уредника и сарадника Данице и Данице за младе основним и средњим школама, библиотекама и Центрима за културу;
  • Награђивање најбољих лингвистичких секција основних и средњих школа у Србији. Организатори манифестације су: Друштво за српски језик и књижевност Србије, Вукова задужбина, Министарство просвете, науке и технолошког развоја;
  • Награђивање победника нa Републичкој смотри рецитатора Песниче народа мог (млађи, средњи и старији ученички узраст);
  • Награђивање победника на Републичком такмичењу ученика средњих школа у беседништву;
  • Награђивање ученика, победника на такмичењима која организују огранци Вукове задужбине;
  • Подстицање истраживачког и сакупљачког рада огранака Вукове задужбине, посебно у раду са младима; ширење сарадње огранака са основним и средњим школама и високошколским установама у Србији;
  • Унапређивање сарадња са клубовима, друштвима, удружењима и другим асоцијацијама Срба у региону, дијаспори и заграничју.

Издавачка делатност и дигитализација Сабраних дела Вука Стеф. Караџића

  • Припрема и штампање 25. годиштa календара – забавника Данице за 2018. годину, које ће бити посвећено обележавању 30 годишњице од оснивања и рада Вукове задужбине. У посебном блоку приказаће се расправа са Међународног округлог стола, организованог септембра у Тршићу, на тему: „Вукове народне приповетке – источник аутентичне српске прозе са средине 19. века“ (уређују: Миодраг Матицки, главни уредник и Нада Милошевић Ђорђевић);
  • Штампање посебног издања десетог годишта школског забавника Даница за младе X (уређују: Миодраг Матицки, главни уредник и Гордана Малетић);
  • Издавање два броја листа Задужбина – бројеви 104 и 105 (Славко Вејиновић, главни и одговорни уредник);
  • Објављивање књиге Вук Караџић за децу. Аутори: др Бранко Златковић и Мср Татјана Вујновић. Уредник: Миодраг Матицки;
  • Вукова задужбина и Центар за културу „Вук Караџић“ у Лозници објавиће Зборник са Међународног округлог стола, одржаног септембра у новоотвореном Образовно-кулрурном центру „Вук Караџић“ и Тршићу, на тему: „Вукове народне приповетке – источник аутентичне српске прозе са средине 19. века“.
  • У оквиру едицију „Синтезе“, наставити рад на зборнику: Шумадија кроз векове. Слојеви култура Шумадије. Уредник: Љубинко Раденковић;
  • Објављивање Библиографије Данице Вукове задужбине (1994-2017) – аутор Наташа Јовановић;
  • Објављивање Библиографије листа Задужбина (100 бројева) и коричење 60 комплета;
  • Објављивање Каталога – Дарови Вуковој задужбини (аутор: Станко Костић; рецензент: академик Динко Давидов);
  • Наставак рада на дигитализацији Сабраних дела Вука Караџића: дигитализација I–XIII томова Преписке Вука Стефановића Караџића и израда регистра имена и географских појмова. У плану је да се најпре  дигитализују XIII књига Преписке (1863–1864) и II том, III књиге О језику и књижевности – последње две књиге из опуса Сабраних дела, које је Вукова задужбина објавила 2014. године.

 

Трибина Вукове задужбине

  • На Трибини Вукове задужбине, у оквиру циклуса Културно наслеђе, представљаће се књиге из области којима се Вук бавио, као и дела добитника награда Вукове задужбине. Руководилац Трибине проф. др Љубинко Раденковић;
  • Представљање Данице 2018, Данице за младе X и књига: „Вук Караџић, Српске народне приповијетке – Све Вукове народне приче и једној књизи“; „Вук Стефановић Караџић Српска усмена народна баштина“ на француском језику; Дејан Михаиловић, Хронологија Вуковог живота и дела, монографије Вукова задужбина у XX и XXI веку, листа Задужбина и других издања Вукове задужбине и њених огранака;
  • Представљање књига насталих у сарадњи са огранцима Вукове задужбине.

 

Огранци Вукове задужбине

  • Унапређивање сарадње и подстицање рада огранака Вукове задужбине на већем ангажовању и укључивању младих, нарочито ученика основних и средњих школа у активностима којима се чува и штити културни и духовни идентитет и баштина српског народа;
  • Унапређивање сарадње огранака, посебно у активностима које се односе на неговање културе српског језика и писма, културног и духовног идентитета и напредак српског народа, у духу трајних вредности Вуковог дела;
  • Помоћ огранцима Вукове задужбине у дијаспори и заграничју на унапређивању рада и сарадње са асоцијацијама Срба у региону и дијаспори, а посебно са онима које организују допунску наставу на српском језику;
  • Помоћ и подршка огранцима Вукове задужбине и асоцијацијама Срба у свету на унапређивању међусобне сарадње, остваривању програма и обележавању значајних јубилеја и годишњица;
  • Оживљавање рада постојећих и оснивање нових огранака у Србији (Аранђеловац, Ужице, Апатин, Суботица, Велико Градиште), Републици Српској (Градишка, Требиње, Источно Сарајево, Бијељина, Бања Лука) и дијаспори (Беч, Темишвар);

 

Научни скупови и друге активности у области културе, науке и уметности

  • У сарадњи са Институтом за књижевност и уметност у Београду наставиће се рад на остваривању пројекта: Српско усмено стваралаштво у интеркултурном коду;
  • Заједно с огранцима и сродним организацијама и институцијама у матици, Вукова задужбина ће се укључивати у научне расправе о важним питањима из историје, културе, народне књижевности, етнологије, етномузикологије и етнографије на духовном простору српског народа;
  • Учешће у манифестацијама које се организују у Београду и по свом карактеру блиске су делатности Вукове задужбине (Дани Европске баштине);
  • Учешће на 85. Вуковом сабору и 47. Ђачком вуковом сабору у Тршићу;  
  • Сусрети са славистима – учесницима Скупа слависта, који се одржава у Београду, у организацији Славистичког центра и Филолошког факултета Универзитета у Београду;
  • На сајту Народне библиотеке Србије у 2018. години наћи ће се, у дигиталном издању, Сабрана дела Вука Караџића – 35 књига. Вукова задужбина постараће се да се ово дигитално издање може прегледати (листати) и на сајту Вукове задужбине.

 

Награде Вукове задужбине

Вукова задужбина у 2018. години доделиће две своје редовне годишње награде: за науку и за уметност.

  

Обележавање значајних годишњица и датума 

Вукова задужбина ће се током 2017–2018. године укључивати у програме обележавања значајних датума и годишњица из наше прошлости, на првом месту у обележавању 200 – годишњице Вуковог српског Рјечника. Организоваће трибине, тематске разговоре, конференције за новинаре, а посебни прилози биће објављени у листу Задужбина и Даници.

 

Обезбеђивање средстава

  • Допринос задужбинара, добротвора и великих добротвора пословању Задужбине;
  • Подршка надлежних органа и институција Републике Србије у остваривању програма Вукове задужбине;
  • Подршка и помоћ других организација, институција и појединаца у активностима Вукове задужбине и њених огранака;
  • Сарадња са појединим организацијама и институцијама на заједничким пословима у остваривању усвојених програма и планова рада Задужбине;

 

Сајт Вукове задужбине

Садржински и визуелно биће настављено обогаћивање сајта Вукове Задужбине – www.vukova-zaduzbina.rs – како би се редовно и квалитетно информисала породица задужбинара и најшира јавност о остваривању програма Вукове задужбине и активностима њених огранака.

 

Приредио: Славко ВЕЈИНОВИЋ 

УСВОЈЕНА ДОКУМЕНТА ЗА 30. СЕДНИЦУ СКУПШТИНЕ ВУКОВЕ ЗАДУЖБИНЕ