На трећој трибини Вукове задужбине, одржаној у петак, 25. 11. 2022, представљен је пројекат Vulnerable Languages and Linguistic Varieties in Serbia (Рањиви језици и језички варијетети у Србији; акроним: VLingS), финансиран од стране Фонда за науку Републике Србије, у оквиру програма ИДЕЈЕ, за период 2022‒2024. Осим Балканолошког института САНУ ‒ као носиоца пројекта ‒ у његовом раду учествују Филолошки факултет Универзитета у Београду, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, Филозофски факултет Универзитета у Нишу и Департман за превођење Универзитета у Болоњи. Подаци о пројекту могу се наћи на интернет страници: https://pt-br.facebook.com/vulnerablelanguagesserbia/.

Као посебни циљеви овог пројекта истакнуто је креирање социолингвистичког упитника за процену угрожености/рањивости неколико језичких варијетета у Србији, затим његова примена у теренским истраживањима на основу којих ће се у завршници рада добити скала угрожености. Значајан део рада на пројекту представља документовање језичких варијетета у три генерације говорника са архивирањем прикупљене грађе. На крају је предвиђена израда интерактивне мапе са подацима о рањивости која ће садржати релевантне узорке говора. Планирано је да истраживање обухвати језике/говоре које у Србији пописује Унескова Црвена књига угрожених језика (арумунски, банатско-бугарски, ладино, ромски и русински) уз додатак мегленорумунског, влашког и бањашког румунског који се, по мишљењу сарадника на овом пројекту, такође могу сматрати угроженим.

На трибини су говорили: руководилац пројекта др Annemarie Sorescu Маринковић, др Светлана Ћирковић, др Мирјана Мирић (Балканолошки институт САНУ), доц. др Мирјана Ћорковић, доц. др Стефана Пауновић Родић, проф. др Далибор Соколовић (Филолошки факултет, Београд) и проф. др Валентина Соколовска (Филозофски факултет, Нови Сад). Представљени су почетни резултати теренског истраживања у првој, пробној фази рада и примена посебно креираног упитника (који комбинује квантитативне и квалитативне методе), као и основна структура планиране базе података. Истраживачи су изнели и своје утиске о непосредном раду са говорницима арумунског, влашког, русинског и банатско-бугарског идиома.

Публику су посебно интересовала питања конкретног искуства у раду са отвореним делом интервјуа, односно документовање наратива, најчешће биографских прича самих саговорник, затим јавна доступност примењеног упитника и модалитети представљања коначних резултата пројекта у целини.

Учеснике трибине поздравили су др Бранко Златковић, председник Управног одбора Вукове задужбине и проф. др Бошко Сувајџић, председник Скупштине Вукове задужбине, а модератор је била др Биљана Сикимић.

Трибина Вукове задужбине