Десета трибина Вукове задужбине одржана је у четвртак, 1. јуна 2023. у Свечаној сали Вукове задужбине.
На трибини је представљен пројекат Фонда за науку Републике Србије, из програма Идентитети: Преображај племства: Стварање нове хришћанске елите у османској Србији (15–18. век) / Reshaping nobility: Formation of the new Christian elite in Ottoman Serbia (15th‒18th Century).
Пројекат су представили: руководилац пројекта др Татјана Катић, виши научни сарадник Историјског института и др Недељко Радосављевић, научни саветник Историјског института.
Као један од основних циљева пројекта истакнуто је превазилажење става о Србији као „сељачкој држави” који је био у основи идентитетске политике 19. века, као и ревидирање досадашње теорије о томе да је српско племство делом страдало, а делом пребегло: према новим теоријама српско племство није уништено већ је инкорпорирано у османски државни апарат. Основне теме рада на пројекту биће статус војне аристократије у провинцији и у престоници будући да је, према ранијим истраживањима, на Балкану у 15. веку, у редовима османске војске, у просеку било око 20% високог и средњег хришћанског племства, као и израда просопографија свештеничке елите и културне елите.
Планиран је рад на културним и језичким утицајима и осветљавање дијахроне димензије језичке идеологије. Један од сегмената рада биће економски утицаји и финансијска моћ хришћанског племства. Археолошки сегмент пројекта планира истраживања „аристократског пејзажа” (имања, дворови, гробови, задужбине). Из угла историје уметности анализираће се промена племићког идентитета: црквена иконографија, портрети ктитора, аристократски костим (прелазак са византијске на турску моду). Коначни резултати пројекта биће објављивање једне монографије, затим критичко издање једног османског дефтера и шест научних радова.
У разговору после представљања пројекта учествовали су др Ана Шпановић (Институт за српски језик САНУ), доцент др Урош Шешум (Филозофски факултет Универзитета у Београду), др Смиљана Ђорђевић Белић (Институт за књижевност и уметност, Београд), др Марија Мандић (Институт за филозофију и друштвену теорију, Београд) и др Јелена Радосављевић (Историјски институт, Београд). Реализација пројекта оцењена је као изузетно значајна, а наглашена је потреба за широком дисеминацијом резутата рада на пројекту. Постављена питања тицала су се терминолошких разјашњења термина: Турско / Отоманско / Османско царство и термина: алхамијадо књижевност / словенска арабографија, затим континуитета српског племства после 16. века, српског школства и писмености у Османском царству, негативне рецепције османског наслеђа, а присутне филологе посебно су занимале појединости о рукописним приручницима за учење језика који се чувају у турским архивима.
