Извор: Ars longa
У Београду, 10. 3. 2025
Жири који је радио у саставу Немања Вељовић (председник), Зоран Богнар и Лена Волгин, награду „Иван Фохт” (која се додељује се за књиге објављене на српском језику у категорији: естетско-филозофска мисао у поезији, краткој причи; есејистици и теорији књижевности) доделио је Ивану Негришорцу за књигу Бунтовник с разлогом (Фондација Група север – Матица српска – Српска читаоница, Нови Сад – Ириг) и Бошку Сувајџићу за књигу Сунце сија (Матична библиотека „Љубомир Ненадовић” Ваљево и Задужбина „Десанке Максимовић” Ваљево).
Иван Негришорац (Трстеник, 1956), песник. Био је секретар Матице српске. Предаје теорију књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Живи у Новом Саду. Започео је песнички живот као један од најзначајнијих протагониста неоавангарде. Свет виђен као фрагментарна гротеска, пренесен је на папир лудистички и на графичком и на семантичком плану. У посљедњих десетак година, Негришорац чини прелом у свом виђењу света и у поезији. У најновије време Негришорац се вратио базичном лирском пјевању. Поред поезије, Негришорац се бави и књижевном теоријом и критиком. Редак је и драгоцен спој пјесника и драмског писца – лук који иде од Јована Стерије Поповића, преко Ђуре Јакшића, Лазе Костића, Момчила Настасијевића, Милоша Црњанског, до Љубомира Симовића. Добитник је многих вредних књижевних награда од којих издвајамо „Горанˮ, Награда Друштва књижевника Војводине, „Ђура Јакшићˮ, „Дејан Медаковићˮ…
Бошко Сувајџић (Драгиње, 1965), магистрирао је и докторирао на Филолошком факултету у Београду. Ради као редован професор за Народну књижевност на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета Универзитета у Београду. Објавио је монографије „Јунаци и маске” (2005), „Иларион Руварац и народна књижевност” (2007), „Певач и традиција” (2010), „Дновиде воде: фолклорни елементи у српској књижевности” (2012), „Орао се вијаше: предвуковски записи српске усмене поезије” (2014), „Књига о Вуку” (2018), „Како упокојити игру” (2018). Приредио антологије „Народна књижевност, Епске песме у старијим записима” (1998) и „Епске песме о хајдуцима и ускоцима” (2003). Објавио око 200 научних прилога у домаћој и страној стручној периодици. Председник је Управног одбора Вукове задужбине и члан УО Задужбине „Десанка Максимовић”. Добитник је многих књижевних награда и признања од којих издвајамо Награду Вукове задужбине, „Миле Недељковић”, „Златни беочуг”, Вукове награде, „Мирослав Антић”…
Датум и место уручења награде ће бити накнадно одређени.