После успешних поставки у Минхену, Хамбургу, Јени, Халеу и Берлину отворена је и у Диселдорфу изложба „Вук и Немци”, којом Амбасада Србије обележава два века од боравка Вука Стефановића Караџића у Немачкој. Изложба је реализована у сарадњи са Универзитетом „Хајнрих Хајне”, Генералним конзулатом Србије у Диселдорфу, Вуковом задужбином и Музејом Вука и Доситеја у Београду.

Пред око 150 званица и посетилаца изложбу су добродошлицом и искреном заинтересованошћу за српско-немачке културне везе отворили професор др Петер Клајнебуде, декан Природно-математичког факултета на Универзитету „Хајнрих Хајне”, и амбасадорка др Снежана Јовановић, која је упознала српско-немачку публику са темом поставке, истакавши да она сведочи о дугим и плодним културним и просветним везама Србије и Немачке које су оличене у носиоцима наше две културе, као и да њоме прослављамо важне јубилеје у српско-немачким односима.

– Пре 140 година потписани су први званични документи између Србије и Немачке, Конзуларна конвенција и Трговачки уговор. Пре 200 година, боравећи у Немачкој, Вук је остварио изузетну сарадњу са водећим културним личностима – Јоханом Волфгангом фон Гетеом, Фридрихом Шилером и браћом Јакобом и Вилхелмом Гримом, док је наш просветитељ и први министар просвете Доситеј Обрадовић пре 240 година студирао у Немачкој – рекла је амбасадорка Јанковић.

Сведочанство на три језика

Потом је професорка др Мина Ђурић, ауторка изложбе и професорка Филолошког факултета у Београду, одабравши посебне и широј јавности мање познате моменте и детаље, са великом преданошћу говорила о Вуковим сусретима у Аустрији и Немачкој и сарадњи са најпознатијим културним личностима и њиховом заједничком издавачком раду. Са великим надахнућем је рецитовала стихове, публику „пренела” у Вукова времена и на интересантан начин објашњава шта нам је у наслеђе и на чување оставио Вук. Свако сведочанство – било да је то фотографија породице, важне личности, гуслара, књиге, писма, превода, приче, песме, јунака – праћено је тројезичним, српским, немачким и енглеским појашњењем. А појмова је толико да су, у смисаоно испуњеној композицији, обухватили два спрата изложбеног простора.

Уз пригодно послужење које је наша амбасада приредила за посетиоце после разгледања изложбе, кроз разговоре и нова познанства настављено је ширење српско-немачких веза. Тако је професор Клајнебуде признао да је за Вука Караџића чуо тек током припреме изложбе.

– Задивљујући утисак на мене је оставила културна размена од пре 200 година. И наравно таква изложба јесте основа за развијање даљих српско-немачких односа заснованих на узајамном разумевању и подршци – рекао је за “Вести” професор Клајнебуде и нагласио важну улогу коју је у реализацији изложбе имала др Александра Живковић.

Спојила две отаџбине

Нишлијка Александра Живковић, високи академски саветник на Природно-математичком факултету у Диселдорфу, најзаслужнија је што је тај факултет, после славистичких катедри на три универзитета, сада отворио врата изложби „Вук и Немци”. То је учинила с великом љубављу према Србији.

– Ова галерија је простор Универзитета који је добијен од града и налази се на прелепом и важном тргу. Кроз активности које ми овде остварујемо град се обогаћује универзитетским духом па се веома пази на сваки планирани догађај. Осим иницијативе која је потекла од наше амбасаде и конзулке Браниславе Перић, важна је била сагласност и подршка декана и професора. Заправо, жеља је била да се привуче што већи број Немаца и да им кажемо нешто што они о нама не знају. Универзитет је дао подршку у сваком сегменту. Докторанти су све урадили у оквиру наше радне групе – качили изложбу, правили листе, дизајнирали флајере… И посебно је лепо што су сви они вечерас овде са нама. Моја колегиница и пријатељица рекла ми је да јој је драго што сам овде пронашла начин да спојим своје две отаџбине, јер зна да ја идем кући и када идем у Ниш и када идем у Диселдорф.

Међу одушевљеним посетиоцима биле су и учитељице које реализују наставу српског језика у неколико градова Северне Рајне – Вестфалије. У разговору са конзулком Браниславом Перић родила се идеја да за ученике буде организована посета изложби „Вук и Немци”, која ће бити отворена до 20. децембра.

Намењена немачкој публици

Амбасадорка Снежана Јанковић је иницијатор изложбе „Вук и Немци”.

– Припремајући се за место амбасадора пуно сам читала о нашим историјским везама и уочила сам тај „драгуљ” у контексту наше остварене везе са Немачком. Онда сам, баш због ове тематике, посетила Вукову задужбину и моја замисао изложбе која ће сведочити о нашим везама наишла је на разумевање и била прихваћена од стране професора Бошка Сувајџића, председника Скупштине Вукове задужбине. Изложба је брзо била припремљена, али требало је сачекати да се поново стекну услови за јавна окупљања. Прошлог лета кренула је на пут и после две библиотеке и три универзитета сада је и у Диселдорфу. Намењена је широкој немачкој публици, тројезичност јој отвара многа врата, а уоквирена је нашом сарадњом са Немачком као што сам наслов каже. На до сада, ево већ шест изложби, увек је било велико интересовање наших људи који овде живе, пре свега људи из академских кругова. Своје занимање показале су и славистичке катедре и имамо дивну сарадњу са немачким славистима. Осим њих, ту су и други људи који се интересују за нашу културу – објаснила је амбасадорка Јанковић.

Сви смо амбасадори

Осим живе речи и слика Вука Караџића у свечаној сали за предавања, још један фини детаљ употпунио је атмосферу сећања, а то је била бронзана Вукова скулптура, дело академског вајара Марка Брежанина. Тим поводом разговарали смо са Николом Марковићем, праунуком нашег познатог вајара. После доласка из Лесковца у Бохум, Никола је докторирао електрохемију и основао своју фирму, нашао је место у новом друштву, али своје корене и нашу културну баштину чува.

– Мој прадеда је завршио Ликовну академију у Бечу и вратио се у Београд. Посебно је занимљив његов вајарски рад „Рељеф Црне Горе” у Цетињу и биста „Црногорац на стражи”. Вукова биста припада нашој породици и везана је за сва моја сазнања и учења о Вуку и нашој усменој књижевности. Данас је сваки појединац амбасадор наше земље као што је то некада Вук био. Наша је дужност да нашу земљу представимо у најбољем светлу, бар у оном кругу странаца у коме се крећемо. Вук нам је пример и ова изложба нам не да да то заборавимо.
Наша, а европска култура

Предавање и изложба оставили су велики утисак на Александру Томић, овде школовану докторку.

– Веома ме заинтересовала прича о Вуковим контактима са великим умовима Немачке, као и значај његовог рада кроз који је наша култура отворила себи европске границе. Посебно ме је изненадила чињеница да је Вук био чак и почасни професор Јена универзитета. Наравно, и могућност да се сретнемо са нашим људима из различитих професија посебно ме радује. Једино ми је жао што нисам повела синове да упознају Вука, али и своје вршњаке и земљаке – каже Александра која је изложбу разгледала у друштву породице Ђаволовић.

Пријатељство с Ранкеом

Професорка Мина Ђурић указује да кроз ову изложбу можемо да пратимо бројне сусрете које је Вук имао са виђеним Немцима свог времена. Ту су и бројна писма Гетеа, Грима.

– Вук је својим радом доприносио дубинским интеркултуралним контактима. Рецимо, Ранкеова књига „Српска револуција” објављена је захваљујући белешкама и свему ономе што је Вук сакупљао о Првом српском устанку. Ранкеова порука у Минином споменару каже да је он пријатељ Вуков, али и целог српског народа. Са једне стране видимо професионални однос на врло високом нивоу – немачки културни круг је био заинтересован за поезију, прозу, историјске списе, а онда видимо да су међусобно гајили и блиске односе – Грим је поред многих похвала Вуку у Минином споменару записао и колико је дивно бити Вукова ћерка. Салон Мине и Вука био је средиште које је окупљало немачки културни круг и то би требало данас да нам буде снага – истиче професорка Ђурић.

Извор: vesti-online.com

Вук и данас спаја народе – изложба „Вук и Немци” отворена у Диселдорфу