У Свечаној сали дома Вукове задужбине, 13. маја 2024. године одржана је 21. Трибина Вукове задужбине.
На трибини је представљен пројекат Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу и Универзитета у Фрајбургу: Креирање AI модела за аутоматску обраду српских средњовековних рукописа / Creation of AI Models for the Automatic Processing of Serbian Medieval Manuscripts. Пројекат финансира Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије и Немачка служба за академску размену (DAAD). Присутне је поздравио Славко Вејиновић, управник послова Вукове задужбине.
О овом билатералном пројекту говорио је руководилац пројекта проф. др Владимир Поломац са Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу.
Катедра за српски језик ФИЛУМ-а и Институт за славистику Универзитета у Фрајбургу (СР Немачка) заједнички реализују двогодишњи научни пројекат Креирање AI модела за аутоматску обраду српских средњовековних рукописа. Пројекат је одобрен за финансирање на конкурсу за билатералну научну сарадњу Републике Србије и СР Немачке за 2024/2025. годину и представља први пројекат који се бави истраживањем могућности примене вештачке интелигенције и машинског учења на старо српско писано наслеђе. Циљ пројекта представља креирање AI модела за аутоматско препознавање текста српских средњовековних рукописа писаних брзописном и (полу)уставном ћирилицом, као и AI модела за аутоматску морфосинтаксичку анотацију старосрпских и српскословенских рукописа.
Уз професора др Владимира Поломца, са немачке стране пројектом руководи проф. др Ахим Рабус са Универзитета у Фрајбургу. Члнови тима са српске стране су доцент др Тамара Лутовац Казновац и докторанди Марко Милошевић и Ана Марија Павловић.
Паралелно са развијањем специфичног модела вештачке интелигенције, рад на пројекту предвиђа и одржавање радионица у библиотекама, архивима, научним институтима и факултетима у земљи на којима ће бити представљене најновије технологије за аутоматско рашчитавање текста старих српских рукописа и штампаних књига.
На трибини је више речи било о компјутерском моделу за аутоматско рашчитавање старих српских штампаних књига Dionisio 2.0. развијеном у оквиру софтверске платформе Transkribus. Показане су могућности коришћења информационих технологија заснованих на принципима машинског учења и вештачке интелигенције у процесу дигитализације ћириличних рукописа за које се очекује да ће, између осталог, непосредно олакшати и убрзати рад на историјском речнику српског језика. Предност аутоматског препознавања текста (у односу на традиционалнефилолошке методе) огледа се у могућности сталног побољшавања перформанси специфичних и генеричких модела у складу са напретком процеса транскрипције и повећањем обима дигитализованог текста.
Разговор после представљања пројекта укључио је стручњаке са озбиљним искуством у раду на сличним пројектима: др Ана Шпановић (Институт за српски језик САНУ) је говорила о софтверу за дијалекатске текстове развијеном на Институту за српски језик САНУ, др Жарко Вујошевић (Филозофски факултет Универзитета у Београду) о анотацији текстова дипломатичког карактера будући да се потребе историчара разликују од потреба филолога. Професор др Виктор Савић (Филолошки факултет Универзитета у Београду) коментарисао је значај малих процената грешака у рашчитавању и указао на пионирски подухват Ђорђа Костића и његовог тима на коме је рађено пре појаве интернета (Квантитативни опис структуре српског језика, српски језик од XII до XVIII века, у осам књига, у издању Службеног гласника), као и на досадашњи рад на дигитализације текстова Бране Томића. Отворено је и питање доступности пројектом развијених модела, као и нових правних и етичких проблема који настају применом вештачке интелигенције.
Биљана СИКИМИЋ
