Вукова задужбина оснива своје огранке у земљи, заграничју и дијаспори и они представљају важан облик њеног рада. Ширећи мрежу огранака на целом српском културном простору, Задужбина доприноси бољем међусобном упознавању и повезивању српског народа на заједничким и важним задацима којима се штити и чува његов културни и духовни идентитет. То данас има посебан значај, имајући у виду извесну расцепканост и међусобну удаљеност појединих делова српског народа.

Задужбина образује своје огранке у местима у којима се окупљају суоснивачи, приложници и повереници. У њима се разматрају програми Задужбине и дају предлози за њихово остваривање.

Огранци имају своје руководство – управни одбор, председник, секретар и благајник – које се бира на годишњој скупштини. Огранци самостално планирају и спроводе своје активности, које морају бити у складу са општим циљевима и актима Вукове задужбине. У складу с тим, они помажу унапређивање културе српског језика, истраживање живота и обичаја српског народа и музичке традиције, и доприносе јединству културног живота Срба. Такође, огранци организују научне и стручне скупове из области историје књижевности, филологије, лингвистике, историје и етнологије. Раде на унапређивању сарадње Вукове задужбине са установама културе и образовања у срединама у којима делују, као и на унапређивању културних веза и сарадње са другим етничким заједницама у својој средини. Помажу заштити и чувању споменика, спомен-обележја и културних добара везаних за живот и дело Вука Караџића.

У духу програма Задужбине, огранци у својим срединама окупљају задужбинаре, омладину и друге грађане. Обогаћујући и гранајући рад Задужбине, огранци учествују у чувању стечених вредности духовног и материјалног живота српског народа.

Огранци организују такмичења ученика основних и средњих школа, која имају за циљ очување српског језика и ћирилице. Бележе и сакупљају богату народну баштину и имају развијену издавачку делатност. До сада су објавили више књига, зборника и других публикација.

Оснивање огранака Вукове задужбине

  • Јагодина, 16. априла 1992. године основан је огранак. За председника Управног одбора огранка изабрана је Надежда Милићевић;

  • Тршић, у Вуковој спомен–школи 14. септембра 1992. године основан је огранак. За председника je изабран Слободан Добриловић;

  • Мало Црниће, оснивачка скупштина огранка одржана је 14. октобра 1992. године. За председника je изабран Драгиша Милошевић;

  • Нови Сад, огранак је основан 23. октобра 1992. године. За председника је изабрана Марија Клеут;

  • Бреково, на Савиндан, 27. јануара 1993. године основан је огранак у овом селу код Ариља. За председника је изабран Милорад Вранић;

  • Аранђеловац, огранак је основан 27. фебруара 1993. године. За председника је изабрана Нада Петковић;

  • Бела Вода, оснивачка скупштина огранка одржана је 23. марта 1993. године. Велибор Лазаревић изабран је за председника огранка;

  • Бели Манастир, огранак је основан 16. априла 1994. За председника је изабрана Марија Морача;

  • Ивањица, огранак је основан 7. јуна 1994. За председника огранка изабран је Миливоје Трнавац;

  • Шабац, у Дому културе Вера Благојевић 18. новембра 1994. године основан је огранак. За председника је изабран Бранко Ђурковић;

  • Плашки, Горски Котар, Хрватска, огранак је основан 1994. године;

  • Крушевац, у Основној школи Вук Караџић огранак је основан 10. октобра 1995. године. За председника је изабран Манојло Стефановић, директор ОШ Вук Караџић;

  • Бор, на скупу задужбинара и заинтересованих појединаца и представника предузећа и општинских органа, у Народној библиотеци 16. октобра 1995. године основан је огранак. За председника је изабрана Слађана Ђурђекановић;

  • Андријевица, огранак је основан 16. марта 1996. године. Оснивачку скупштину огранка организовао је сарадник и повереник Вукове задужбине, Радош Јелић, књижевник;

  • Велика Плана, огранак је основан 21. јула 1996. године. За председника огранка изабрана је Љиљана Станимировић;

  • Жабљак, 29. октобра 1996. године основан је огранак (Фондација) Вукове задужбине за дурмиторске општине: Жабљак, Шавник и Плужине. Оснивачка скупштина одржана је у свечаној сали Скупштине општине Жабљак. За председника огранка изабрана је Анка Жугић;

  • Приштина, огранак је основан 27. марта 1997. За председника је изабран Јордан Ристић;

  • Чачак, 27. јануара 1999. године основан је огранак. За председника је изабрана мр Гроздана Комадинић;

  • Требиње, 22. априла 2000. године основан је огранак. За председника је изабран Петар Радановић;

  • Бања Лука, огранак је основан 30. маја 2000. године. За председника је изабран Лука Шекара;

  • Саобраћајно-техничка школа у Земуну, огранак је основан 15. децембра 2000. године. За председника је изабрана Милена Арсовић;

  • Неготин, огранак је основан 26. априла 2001. године. За председника је изабран Градимир Станисављевић;

  • Ниш, на Видовдан, 28. јуна 2001. године основан је огранак. За председника је изабран Владимир Домазет, а Милунка Митић је изабрана за председника Управног одбора;

  • Беочин, огранак је основан 15. марта 2002. године. За председника Скупштине огранка изабран је Никола Ћириловић, а за председника Управног одбора Бранислав Петричевић;

  • Градишка, 14. јуна 2002. године основан је огранак. За председника је изабрана Радана Вила Станишљевић;

  • Косовска Митровица, у Дому културе, 18. октобра 2002. године основан је огранак. За председника је изабран Марко Радуловић;

  • Гимназија „Вук Караџић” у Лозници, на Савиндан, 27. јануара 2003. године основан је огранак. За председника је изабран Милован Радивојевић;

  • Баваниште, 24. маја 2003. године основан је огранак. За председника Скупштине изабран је Видојко Јовић, а Вера Секулић за председника Управног одбора;

  • Батања, Мађарска, 31. маја 2003. године основан је огранак. За председника је изабрана Катица Силађи;

  • Маглић (Бачка), 25. октобра 2003. године, у ОШ Жарко Зрењанин основан је огранак. За председника је изабран Милан Бокић;

  • Гајдобра, 20. фебруара 2004. године основан је огранак. За председника је изабран Митар Шутић;

  • Велика Моштаница, 30. октобра 2004. године основан је огранак. За председника је избран Југослав Антонић;

  • Франкфурт, Немачка, у новембру 2004. године основан је огранак. За председника је изабрана Љиљана Вукић;

  • Кливленд, САД (Охајо), огранак је основан 8. новембра 2005. године. За председника је изабран Бранимир Симић Главашки;

  • Торонто, 27. јануара 2006. године, на Савиндан, у оквиру Српске националне академије у Канади, основан је огранак. За председника Скупштине огранка изабран је Ђуро Лубарда, а за председника Управног одбора Бранко Бубало;

  • Љубљана, 15. фебруара 2006. године, на Сретење, основан је огранак под називом Установа Вукове задужбине, фондација за проучавање и очување српске културне баштине, са седиштем у Љубљани, у улици Градникове бригаде бр. 6. Председник Управног одбора (Управе) је Живорад Андрејић;

  • Нова Варош, 20. октобра 2007. године основан је огранак. За председника је изабран Бошко Станић, директор Библиотеке Јован Томић;

  • Ужице, на Учитељском факултету, 20. новембра 2007. године основан је огранак. За председника је изабран Ратомир Цвијетић;

  • Ваљево, посебним залагањем Књижевне заједнице Ваљева, у Великој сали Скупштине општине Ваљево, 8. маја 2009. године одржана је Оснивачка скупштина огранка. За председника је изабран Божин Јаневски, књижевник и публициста;

  • Велики Поповац, општина Петровац на Млави, 24. фебруара 2012. године основан је огранак. За председника је изабран Раде М. Обрадовић, песник;

  • Сомбор, у Библиотеци Карло Бјелицки, 2. октобра 2014. године основан је огранак Вукове задужбине. За председника огранка изабрана је мр Снежана Клепић, професор српског језика.

(Из књиге Славка Вејиновића, Вукова задужбина у 20. и 21. веку)