Проф. Нада Милошевић-Ђорђевић била је корифеј српске фолклористике, и једна од најважнијих спона између српске и европске научне мисли.
Проф. др Нада Милошевић Ђорђевић изабрана је за дописног члана Српске академије наука и уметности 2003. године, а за редовног 2012. Преко пола века се интензивно и са изузетним резултатима бавила изучавањем традиције и културе српског народа, народне књижевности и фолклора. Основна област њеног интересовања била је историја и теорија српске народне (усмене) књижевности у јужнословенском и европском контексту. Професорка Ђорђевић бавила се и свим оним научним дисциплинама које улазе у најширу област фолклористике, као што су етнологија, етнолингвистика, антропологија, историја културе, компаративна истраживања књижевности и културе, митологија.
У проучавању српске народне књижевности, академик Нада Милошевић-Ђорђевић била је један од водећих књижевних историчара с великим угледом како у домаћој, тако и у међународној научној јавности. Научне и стручне радове почела је да објављује 1955. године.
Нада Милошевић- Ђорђевић је од 1963. године радила на Катедри за југословенску (сада: српску) књижевност Филолошког факултета, као асистент (од 1963. године), па доцент (од 1972. године), затим ванредни (од 1980. године) и редовни (од 1985. године) професор за предмет Народна књижевност. Српску (југословенску) народну књижевност на компаративној основи предавала је др Нада Милошевић Ђорђевић током 1988. године, као Фулбрајтов стипендиста на Универзитету у Лос Анђелесу (UCLA) и Универзитету у Солт Лејк Ситију (UTAH).
Од оснивања Међународног славистичког центра при Филолошком факултету Универзитета у Београду (1971) радила је у њему као секретар (до 1975), као заменик директора (до 1983), директор (1984. и 1985) и председник Савета МСЦ-а (1986. и 1987). Председник Савета Филолошког факултета била је од 1989. до 1991. године. Обављала је, у три мандата, до 2002. године, функцију управника Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима.
Била је председник Одбора за Народну књижевност САНУ и руководила пројектима из ове области. Била је главни уредник едиције САНУ о женама члановима Српског ученог друштва, Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности; члан Уређивачког одбора Српске енциклопедије за струку Народна књижевност (изд. Матица српска, САНУ, Завод за уџбенике); члан Управног одбора Задужбине Бранка Ћопића и жирија за награде из књижевности које носе његово име и др.
Била је један од уредника библиотеке Вуков Сабор (Рад–КПЗ Србије), члан уредништва Анала Филолошког факултета Београдског универзитета, члан Европског друштва културе (SEC), председник Друштва за српски језик и књижевност Србије. Од првог броја, 1994. године, уз главног уредника др Миодрага Матицког, била је уредник Данице, српског народног илустрованог календара, који је покренула и издаје Вукова задужбина.
Била је члан уредништва Прилога за књижевност, језик, историју и фолклор, као и Савета међународног часописа OralTradition (Slavica Publishers, Inc., Columbus, Ohio, USA), од његовог оснивања 1986. године, који покрива преко сто језичких подручја усмене традиције, а заштитни знак му је Филип Вишњић.
Академик Нада Милошевић-Ђорђевић била је изабрана за члана једне од најстаријих Међународних фолклорних асоцијација „Folklore Fellows” при Финској академији наука. Такође, била је члан Међународног друштва за изучавање народне прозе (International Society for Folk Narrative Research), Европског друштва културе. Удружења књижевника Србије, Управног одбора Вукове задужбине и члан (претходно председник) Одбора за додељивање награде за науку; Одбора Одељења за књижевност и језик Матице српске и члан Жирија Награде Младен Лесковац; члан уређивачког одбора едиције Студије о Србима (изд. Завод за уџбенике, Матица српска, Вукова задужбина).
Академик Нада Милошевић-Ђорђевић изабрана је за почасног председника обновљеног Удружења фолклориста Србије (2014). Била је почасни члан Комисије за фолклор при Међународном славистичком комитету, носилац Повеље почасног члана Славистичког друштва Србије, Вукове повеље за истраживање националне културе и педагошке баштине, Повеље за животно дело „Миле Недељковић“.
Добила је награду Младен Лесковац Матице српске и награду „Златна српска књижевност“ Фонда Александра Арнаутовића „за изузетан доприност изучавању књижевне српске науке“. Добитник је награде Дејан Медаковић Издавачке куће Прометеј за 2015. годину, за „дуго памћење“ српске културе, као и награде Тихомир Р. Ђорђевић Центра за културу и уметност Алексинац (2019).
Под насловом Жива реч (680 стр.), у издању Балканолошког института и Филолошког факултета (ур. М. Детелић и С. Самарџија) 2011. године посвећен јој је Зборник реферата у коме су узели учешћа наши и страни научници.
Развојна линија живота и рада проф. Наде Милошевић-Ђорђевић била је линија сталног узрастања српске књижевноисторијске и књижевнотеоријске мисли посвећене усменој књижевности и фолклору. У првом плану у научном раду академика Наде-Милошевић Ђорђевић стајали су однос историје и поезије, историје српског духа и духа српске историје. Посебну пажњу је поклањала одговорима на питање којим је историјским личностима дато да узму удела у предајној, митотворачкој и језикотворној матрици обликовања културног идентитета код Срба.
Библиографија проф. Наде Милошевић Ђорђевић је импресивна. Она обухвата серију научних монографија, као и низ студија и расправа, уз приређивање међународних научних зборника и уређивање најугледнијих фолклористичких публикација.
Својим научним ауторитетом и угледом проф. др Нада Милошевић Ђорђевић је повезала низ научних установа и покренула или пак учествовала у најстудиознијим енциклопедијским и лексикографским пројектима из области књижевности и културе најугледнијих научних институција српског народа (САНУ, Матица српска, Вукова задужбина и др.).
С друге стране, као универзитетски професор и педагог, професорка Нада Милошевић Ђорђевић је одгајила генерације младих стручњака, студената основних академских, мастер и докторских студија и пресудно утицала на њихов интелектуални и научни развој када је реч о српској науци и различитим областима фолклористике.
Професорка Нада Милошевић-Ђорђевић била је један од најсистематичнијих истраживача историје и поетике народне књижевности и фолклора у науци друге половине XX века, творац сопствене књижевне школе и особене методологије, оригинална колико у приступу идеји, толико и у идеји приступа традицији.
Академик Нада Милошевић-Ђорђевић бавила се у целокупном свом научном раду поетиком усмених жанрова издвојивши основне моделе њиховог прожимања. Посебну пажњу поклањала је стваралаштву Вука Стефановића Караџића и питањима Вукове поетике, сакупљања, селекције и стилизације усмене грађе.
Одласком академика проф. др Наде Милошевић-Ђорђевић Катедра за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду, САНУ, Вукова задужбина, Удружење фолклориста Србије, Матица српска и друге најважније научне институције у Србији претрпели су ненадокнадив губитак. Бављење науком о народној књижевности и српском фолклористиком представљало је највиши израз Професоркине љубави према своме народу и сталног настојања да се његов живот, историја и култура опишу као достојни и достојанствени, и у најтежим временима и приликама. И наша драга Професорка је отишла достојно и достојанствено, као што је, уосталом, и живела. Част ме је што сам био њен ученик и асистент на предмету Народна књижевност, као и настављач њеног дела у Вуковој задужбини.
Проф. др Бошко Сувајџић,
председник Скупштине Вукове задужбине