Награду Вукове задужбине за науку добила је професорка др Љиљана Пешикан-Љуштановић за књигу „Пишем ти причу”, у издању „Академске књиге“ из Новог Сада, 2020, а за уметност академик вајар Светомир Арсић Басара за изложбу „Радови (1998-2018)”.
Одлуку о награди за науку 2020. године донео је Одбор у саставу: проф. др Слободан Грубачић, дописни члан САНУ (председник), академик Нада Милошевић-Ђорђевић, проф. др Драгана Мршевић-Радовић, др Милоје Васић, др Бојан Јовић и проф. др Бошко Сувајџић.
„Главни квалитет и научни допринос ове монографије јесте продубљено сагледавање чврстих и сложених веза које се на плану садржине, форме и на нивоу дубинских значења дела успостављају између два тока српске књижевности традиције усменог и писаног“. С једне стране, овај тип анализе показује како усмена књижевност, од романтизма до данас, инспирише писано стваралаштво и плодоносно утиче на српску културу, као извор тема, мотива, па и фабула“, написао је, између осталог, у рецензији монографије „Пишем ти причу“, Миливоје Ненин.
Љиљана Пешикан-Љуштановић рођена је 22. новембра 1954. године у Фекетићу. Од 1994. године запослена је на Филозофском факултету у Новом Саду. Ауторка је бројних монографија и приређених књига. Објавила је преко 200 радова у стручној и научној периодици, пре свега из области изучавања јужнословенског и балканског књижевног фолклора и интердисциплинарних студија о рефлексима традиционалне усмене књижевности и митско-обредне праксе балканских народа у српској и југословенској драматургији и позоришту, као и један број радова о савременом урбаном фолклору.
Награду Вукове задужбине за уметност за 2020. годину добио је академик вајар Светомир Арсић Басара за изложбу Радови (1998–2018) одржаној од 11.10 – 20.11. 2019. у Салону Народног музеја Зрењанин, а изложба је прво одржава у Галерији САНУ.
У Одбору, који је донео одлуку о добитнику награде су: проф. Светислав Божић, дописни члан САНУ ( председник Одбора), Рада Ђуричин, др Милијана Симоновић, Павле Медаковић, Ђорђе Малавразић, Мирко Демић, др Бранко Златковић.
На изложби у Салону НМЗ представљени су радови појединачних скулптура, као и радови из неколико циклуса на којима је Басара радио у периоду од 1998. до 2018. године, међу којима су: „Свети ратници“, скулптура „Мач у Христовој руци“, скулптуре из циклуса „(Не)милосрдни анђео“, „Оклопници цара Лазара“, „Цар Лазар“, „Пут Немањића“, скулптуре из циклуса „Синфонија“, „Егзодус рурални“ и „Егзодус урбани“. Теме из којих Басара црпи стваралачку енергију су бесмртност косовског мита, слава наших витезова, лепоте српских манастира, некадашња славна средњовековна Србија и династија Немањића. Страдање српског народа, као и подстицаји за стваралачку моћ, огледа се у циклусу „(Не)милосрдни анђео“, који се односи на бомбардовање наше земље од стране НАТО 1999. године.
Његова стваралачка филозофија, ако би је требало свести на једну мисао је – „Без Завичаја не постоји пут у уметност, јер Завичај ствара предодређеност“.
Вајар, ликовни педагог, теоретичар и академик Светомир Арсић Басара, рођен је 1928. године у селу Севце, на Косову и Метохији. Дипломирао је 1958. године на Академији примењених уметности у Београду. У уметничкој каријери, дугој шест деценија, бавио се педагошким радом ( предавао је вајање и методику ликовног васпитања на Вишој педагошкој школи у Приштини; био је декан Академије уметности у Приштини), излагао је на самосталним и колективним изложбама у земљи и иностранству.
Награда Вукове задужбине из Београда за науку и уметност додењује се за период октобар 2019 – октобар 2020. и биће уручена добитнцима 2021. године, када то дозволе епидемиолошке прилике.
Вукова задужбина честита добитницима награде и захваљује свим учесницима конкурса.