Једанаеста трибина Вукове задужбине одржана је у понедељак 16. октобра 2023. у Свечаној сали Вукове задужбине.
На трибини је представљен пројекат Фонда за науку Републике Србије из програма Идентитети: Клаузални комплементи између језичке структуре и идентитета: документовање, визуализовање и теоријска разматрања о варијацији у штокавским (не)личним угнежђеним клаузама / Clausal Complements between Language Structure and Identity: Documenting, Visualizing, and Theorizing Variation in Shtokavian (Non-)Finite Embedded Clauses (акроним: CLACOLASI).
Пројекат су представили руководилац пројекта др Бранимир Станковић, ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Нишу и др Предраг Ковачевић, доцент Филозофског факултета у Новом Саду.
Основни циљеви пројекта су дефинисани као идентификација и квантификација језичких и есктралингвистичких фактора приликом избора да-конструкција или инфинитива у датом контексту у штокавским говорима. Концепција пројекта подразумева прикупљање података путем онлајн упитника на универзитетима у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори, а на основу квантификованих података следи дигитална визуелизација. Још један од очекиваних резултата представља заснивање нове теоријске анализе и емпиријски увид у перцепцију и ставове о језику изворних говорника (о преферираној употреби инфинитива или да-конструкција). Мерење језичких ставова ослања се на холандску социолингвистичку школу Стефана Грондларша (Stefan Grondelaers), која припада другом таласу варијационистиче социолингвистике усмереном на откривање идиолекатске варијабилности. Сарадници на пројекту сматрају да ова методологија може да маркира промене у језичкој идеологији штокавских говорника. Будући да је у питању условно речено кратак, двогодишњи пројекат, уз дигитално мапирање, као резултат рада планиране су и три коауторске публикације, панел на тему језичких варијација и радионица о вези идентитета и језичких варијација.
У разговору после представљања пројекта учествовале су др Светлана Слијепчевић Бјеливук и др Марина Николић (Институт за српски језик САНУ), доцент др Љубица Ђурић (Филолошки факултет Универзитета у Београду) и мастер Анђела Реџић (Балканолошки институт САНУ). Појашњен је став учесника пројекта о дефинисању истраживачког узрока (до сада је у раду на пројекту већ прикупљено око 300 комплетно попуњених упитника), затим о досадашњем фокусу на теоријско-лингвистичким питањима, док ће анализа идентитета представљати нов искорак у истраживачком раду па се очекује да се социолингвистичке смернице накнадно развијају. У дискусији су разматрани и технички изазови израде дигиталног атласа и његове будуће одрживости.
За сада су сарадници на пројекту отворили посебну страницу на сајту факултета, a учињени су и прве кораци у популаризацији науке (https://www.danas.rs/vesti/drustvo/kako-nam-se-taj-futuroid-uvukao-u-srpski-jezik/).
Биљана Сикимић
