Четрнаеста трибина Вукова задужбине одржана је у понедељак, 18. децембра 2023. у Свечаној сали Вукове задужбине.
На трибини је представљен пројекат Фонда за науку Републике Србије из програма ИДЕНТИТЕТИ: Наративизација етничког идентитета адолесцената културно доминантног и мањинског порекла и улога школског контекста / Narrativization of ethnic identities of adolescents from culturally dominant and minority backgrounds, and the role of the school context (акроним: NIdEA).
На трибини су говорили др Наташа Симић, виши научни сарадник Института за психологију Филозофског факултета у Београду, проф. др Данијела Петровић, редовни професор Одељења за психологију Филозофског факултета у Београду, Наталија Игњатовић, истраживач-сарадник Одељења за психологију Филозофског факултета у Београду, Хана Сејфовић, асистент департмана Филозофске науке и уметност Државног универзитета у Новом Пазару и Јован Радосављевић истраживач-сарадник Одељења за психологију Филозофског факултета у Београду. Присутне је у име Вукове задужбине поздравила Душица Матицки.
Без обзира на релативно кратак временски рок (април 2023 ‒ април 2025), пројекат је поставио веома захтеван циљ да истражи етнички идентитет и добробит младих из угла педагошке и развојне психологије, односно, да одговори на питање како адолесценти конструишу етнички идентитет и која је улога школе у томе, у мултиетничким срединама. За истраживање су одабране три различите мањинске групе ученика средњих стручних школа и гимназија (Бошњаци, Мађари и Роми), њихов идентитет се сагледава из различитих перспектива: ученика, родитеља, наставника и стручних сарадника. Идентификују се примери добрих образовних пракси, а као коначан резултат пројекта, осим научних радова и конференција, осмишљене су смернице намењене креаторима политика и запосленима у образовном сектору.
Узорак за истраживање је регионално равномерно одабран и чини 1846 ученика просечне старости 16 година, затим 409 наставника, 617 родитеља и 17 стручних сарадника, а у овом тренутку све школе у којима је истраживање обављено већ су информисане о резултатима истраживања.
Посебно интересовање публике изазвало је представљање планиране квалитативне методологије у раду које истражује наративни идентитет методом вињета. Почетни увиди су показали да код истраживаних група адолесцената етницитет није у првом плану и да дискриминација на етничкој основи у вињетама остаје неопажена.
На веома информативном сајту пројекта https://nidea.f.bg.ac.rs могу се наћи саопштења са конференција и едукативни ресурси, као и списак школа које су сарадници пројекта. Пројекат има своје странице и на друштвеним мрежама.
У дискусији после представљања пројекта учествовале су др Светлана Ћирковић (Балканолошки институт САНУ), проф. др Јелена Филиповић (Филолошки факултет Универзитета у Београду) и доцент др Мирјана Ћорковић (Филолошки факултет Универзитета у Београду). Основна питања тицала су се етничке идентификације ромске средњошколске популације (око 80 учесника пројекта се изјаснило као Роми), затим језика на коме је обављено истраживање (упитници су преведени на мађарски језик), имплементације и „исплативости” билингвалне наставе, упоредног истраживања ставова родитеља и ученика, као и мотивације самих школа за обављање истраживања. Публику су посебно интересовали идентификовани примери добре праксе кроз ваннаставне активности, а показало се да су то разне спортске и хуманитарне активности.
Биљана Сикимић
