Седамнаеста Трибина Вукове задужбине одржана је у понедељак, 11. марта 2024. у Свечаниј сали Вукове задужбине.
На Трибини Истраживање односа религије и миграција у Европи: изазови, стања и перспективе, представљен пројекат Connecting Theory and Practical Issues of Migration and Religious Diversity (COREnet), 2021‒2025, који је финансиран у оквиру програма Европске уније – COST (corenetcost.eu).
О пројекту су говорили руководилац радне групе пројекта др Александра Ђурић Миловановић, виша научна сарадница Балканолошког института САНУ, др Теодора Јовановић, научна сарадница Етнографског института САНУ и Ђорђе Стојановић, истраживач-стипендиста у Балканолошком институт САНУ, Београд.
Учеснике и госте трибине поздравили су проф. др Бошко Сувајџић, председник Скупштине Вукове задужбине и Славко Вејиновић, управник Вукове задужбине. COREnet је интердисциплинарна истраживачка мрежа која има за циљ размену знања о актуелним изазовима у студијама миграција и изградњу капацитета истраживача који се баве миграцијама и верском разноликошћу, у раду примењује методологију ’одоздо на горе’. Ова мрежа је усмерна на повезивање владиних, невладних и медијских организација у ове две области, будући да пројекти фондације COST нису намењени фундаменталним научним истраживањима већ пре свега повезивању истраживача, повезивању са медијима и могућношћу примене резултата на креирање различитих политика. Верска разноликост се оцењује као као важан елемент у истраживању савремених миграција управо зато што религија, као један од маркера идентитета, често служи за формирање антимигранстких наратива, предрасуда и говора мржње.
У оквиру рада пројекта постоји пет радних група, а на трибини су представљени досадашњи резултати и планирани циљеви друге радне групе: Наративи миграције кроз призму религијских и не-религијских веровања. Посебна пажња посвећена је разговорима са мигрантима у „Наративним кафеима” који су до сада одржани у Бечу, Анакри и Београду (у Београду ‒ захваљујући организационој помоћи АДРАе). У питању је у овом тренутку пилот истраживање које треба да пружи одговор на питање: да ли су сви мигранти из већински муслиманских земаља муслимани и да ли је то препрека за њихову интеграцију. Истраживање је обављено по методологији фокус група са упитником који садржи четири основна сегмента: један обичан дан или недеља, искуство у земљи пребивања, религијски идентитет и миграције, место и улога верске заједнице.
Прелиминарна анализа резултата интервјуа (вођених на матерњим језицима миграната – арапском и фарси са преводиоцем) показала је да су њихови гласови полифони, међусобно контрадиктори, хетерогени, недовршени, ситуациони.
Указано је на постојање проблема рада са преводиоцем и примене теоријских концепата на анализу добијених наратива. У процесу мапирања наратива збеглица о религији и миграцијама препознате су и посебне теме: вера као извор наде током миграције, потрага за религијским слободама (слобода практиковања своје религије и слобода од религије), континуитет са вером и традицијом у новом окружењу, расијализација (претпостављеног) религијског идентитета.
Планирано је да се резултати рада наративних кафеа објаве током 2024. године у међународном зборнику радова (Religious and Non-religious Narratives on Migration) који ће бити у отвореном приступу на интернету.
У разговору после представљања пројекта учествовали су проф. др Биљана Дојчиновић са Филолошког факултета у Београду, антополози др Биљана Анђелковић и др Јадранка Ђорђевић Црнобрња са Етнографског института САНУ, слависта Александра Брајовић, докторанд на Институту за славистку Универзитета у Бечу, антрополог Невена Петковић са Института за српску културу у Лепосавићу, као и студенти мастер студија Филолошког факултета у Београду. Највише интересовања изазвали су примењена методологија и резултати истраживања миграната у „Наративном кафеу”, дефинисање дистинкције ’спиритуално’ и ’религиозно’, примери конверзије у православље и еванђеоске заједнице, релевантност узорка саговорника, замке хомогенизације миграната и етичка питања самог истраживања.
Биљана Сикимић
