На 23. трибини Вукове задужбине одржаној 17. децембра 2024. у Свечаној сали Вукове задужбине представљени су резултати рада на пројекту Универзитета у Крагујевцу и САНУ: Година 1999. Медијски дискурс о НАТО бомбардовању СР Југославије у Немачкој и Србији. Контрастивна анализа дискурса (акроним: NATODisYu). О пројекту суговорили руководилац пројекта проф. др Никола Вујчић и доцент др Тања Танасковић (ФИЛУМ, Крагујевац). Присутне је поздравила Душица Матицки, секретар Вукове задужбине.
Тема НАТО бомбардовања 1999. била је често присутна у друштвеним наукама, али до сада није била обрађивана у лингвистици, а посебно не у контрастивној лингвистици. За овако захтевну тему време трајања пројекта било је веома ограничено (само годину дана: септембар 2023 ‒ септембар 2024), а истраживачки тим је био релативно мали (чланице пројектног тима су биле и две студенткиње докторских студија са ФИЛУМа ‒ Анђела Вујошевић и Тамара Тубић), па су у задатом временском року могли бити само постављени поуздани темељи за будућа истраживања и обављена анализа неколико одабраних, али фундаменталних концепата. Израђен је врло информативан сајт пројекта (https://natodisyu.kg.ac.rs/), одржан округли сто о добијеним резултатима 21. 9. 2024. и објављена студија која је развила терминолошку основу за оваква контрастивна лингвистичка истраживања у складу са новим правцима у германистичкој лингвистици (Вујчић, Никола; Вујошевић, Анђела 2024. Контрастивна анализа дискурса – теоријско-методолошка одређења, Узданица XXI/2, 7–38).
Рад на пројекту подразумевао је анализу и поређење медијских дискурса о НАТО бомбардовању у Немачкој и Србији и специфичне језичке употребе у дискурсима и њихову контрастивну анализу. По фазама рада обухватио је формирање корпуса медијских текстова, израду теоријске и методолошке основе, затим одвојену анализу два национална дискурса и коначно њихову контрастивну анализу.
Корпус српских новинских текстова чине различити чланци из дневног листа Политика објављивани у периоду од 24. 3. до 11. 6. 1999. Успостављање овог корпуса пратили су бројни технички проблеми јер Политика из 1999. године није дигитализована, за разлику од немачког корпуса који је доступан у дигиталном формату.
За анализу су издвојена два основна концепта: концепт НАТО алијансе и концепт југословенског супротстављања, а примењене су методе анализе дискурса, когнитивне лингвистике и лексичкосемантичких теорија (концептуална и компоненцијална анализа). У оквиру одређивања концепта НАТО праћени су карактеризација и структура савеза НАТО, затим његови представници и квалификације, намере, војна снага, деловања/акције и исходи деловања (хуманитарна, политичка, економска и симболичка димензија)
У немачким медијима из истог временског периода истраживана су средства референције на НАТО бомбардовање и концепт одговорности/кривице. Корпус немачких медија чинили су текстови из недељника Шпигел (Der Spiegel) и Цајт (Die Zeit), а у њиховој анализи су такође коришћене методе анализе дискурса, когнитивне лингвистике и концептуална анализа. Неки од резултата указали су на легитимацију бомбардовања конструкцијом ‘хуманитарна интервенција’, минимизацију одговорности пребацивањем са политике на НАТО армију и указивање државе Немачке као одговорне за ‘светски мир’.
У разговору који је уследио учествовали су проф. др Божинка Петронијевић (ФИЛУМ), проф. др Слободан Наумовић (Филозофски факултет у Београду), доц. др Љубица Ђурић и Јована Стојановић (Филолошки факултет у Београду), Драгутин Брчин (Београдски форум) и Душица Матицки (Вукова задужбина). На првом месту је истакнута потреба настављања рада на теми пројекта и поменуте различите могућности за олакшавање приступа медијским садржајима из 1999. године.
Постављена питања тицала су се других језичких нивоа (поред лексичког који је био истраживан), као што су то лингвистичка средства избегавања агенса, а затим и синтаксичке и стилистичке одлике новинских извештавања 1999. године. Указано је на посебан значај радијских емисија у време НАТО бомбардовања и на постојање разлика зависно од политичког позиционирања конкретних медија.
Биљана Сикимић
