Осамнаеста трибина Вукове задужбине одржана је у среду, 20. марта 2024. у Свечаној сали Вукове задужбине.

На трибини је представљен пројекат Фонда за науку Србије који се реализује у оквиру програма ПРОМИС 2023: Немачко-српски речник колокација за наставу немачког језика као страног / German-Serbian Collocation Dictionary for German Language Learning and Teaching (акроним DeSKoll).

О пројекту су говорили: руководилац пројекта проф. др Никола Вујчић (ФИЛУМ, Крагујевац) и сараднице на пројекту ‒ доцент др Георгина Фреи (ФИЛУМ, Крагујевац) и Дијана Стојић (Факултет техничких наука у Чачку). Учеснике трибине је поздравио проф. др Бошко Сувајџић, председник Скупштине Вукове задужбине.

Истраживачки тим чине експерти са Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу (који је и носилац пројекта), Филозофског факултета у Новом Саду и Факултета техничких наука у Чачку. Коначни циљ пројекта представља израда немачко-српског речника колокација доступног у форми веб и мобилне апликације. Планирано је да се рад одвија кроз осам фаза: техничко-информатичка фаза у којој се креирају онлајн платформа и мобилна апликација, следи теоријско одређивање концепта колокације, затим дефинисање колокационих база, одређивање колокација са одговарајућим примерима на основу дефинисаног списка речи, одређивање одговарајућих српских преводних еквивалената немачких колокација, унос припремљених података у креирани систем веб и мобилних апликација, генерисање задатака на основу усвојених колокација и додељених примера и контрола и адаптација унесених података. Колокације су за потребе овог пројекта дефинисане као узуелни лексички спој, састављен од аутосемантичке базе, евентуалних синсемантичких пратећих елемената и преферираног колокатора, који је фиксиран у менталном лексикону и може се репродуковати као целина без својства идиоматичности.

Планирани речник колокација има следећу макроструктуру: пратећи делови речника (информације о пројекту, упутство за коришћење, кодови и скраћенице, импресум, списак релевантне литературе); централни део речника – одреднице и одговарајућа вежбања. На нивоу микроструктуре објашњена је материјална основа: морфолошке карактеристике, синтаксичке карактеристике (стилске карактеристике) и припадност језичком нивоу (А1‒Ц1+).

Као основни изазов у превођењу колокација поменуто је непостојање паралелних корпуса, док би истраживање постојеће преводне књижевности захтевало велики ангажман са неизвесним исходом. Као реалне могућности поменуто је претраживање постојећих корпуса српског језика (корпуси clarin.si и matf.bg.ac.rs) као и постојеће колокацијске базе хрватског језика уз одговарајуће измене. Колокационе базе ће иначе бити ексцерпиране из постојећих листа речи које је нормирао Гете институт за нивое А1, А2 и Б1, а за више нивое корпус ће урадити чланови пројектног тима.

За веб апликацију је изабрана WordPress платформа, прилагођена за прегледање са свих врста уређаја. Планирају се апликације за Android и iOS оперативне системе, прилагођене за прегледање са свих врста мобилних уређаја (све величине екрана таблета и мобилних телефона). Преузимање апликација ће бити омогућено на веб страници пројекта, а за рад апликације неће бити потребан приступ интернету. Базу података ће попуњавати администратори кроз веб апликацију, али ће измене у бази захтевати преузимање нових верзија мобилних апликација. Прва верзија веб презентације пројекта је доступна на адреси: https://deskoll-dictionary.kg.ac.rs/

У разговору поводом представљеног пројекта учествовалe су др Оливера Дурбаба (Филолошки факултет, Београд), др Љубица Ђурић (Филолошки факултет, Београд), др Драгана Радојевић (Филолошки факултет у Београд), др Наташа Станковић Шошо (Филолошки факултет, Београд), Кристина Илић, докторанд и демонстратор на катедри за германистику (Филолошки факултет у Београду), Александра Брајовић, докторанд на Институту за славистку Универзитета у Бечу и студенти мастер студија на Филолошком факултету у Београду. Размењена су искуства у домену глотодидактике стечена у настави српског језика и књижевности; а посебно су покренута питања фукционисања планиране апликације, могућности интеракције корисника са наставником, циљне групе планираног речника (поменути су ученици и наставници немачког језика као и преводиоци), затим питање начина одређивања језичког нивоа конкретних колокација, израде корпуса ексцерпираних уџбеника немачког језика (који су сви у дигиталном формату), могућност израде обрнутог речника колокација који би послужио ученицима српског као наследног језика и одрживост базе смештене на серверу ФИЛУМа по завршетку пројекта.

Биљана Сикимић

ОДРЖАНА 18. ТРИБИНА ВУКОВЕ ЗАДУЖБИНЕ