Осма трибина Вукове задужбине одржана је у понедељак, 17. маја 2023. у Свечаној сали Вукове задужбине.
Представљен је пројекат Одсека за етнолингвистику и фолклор Института за славистику Руске академије наука, финансиран од стране Руске научне фондациjе, број 22-18-00484: Словенско-несловенски терен: посмртни обреди у етнолингвистичком светлу (2022‒2024).Детаљан опис пројекта може се наћи на интернет страници: https://rscf.ru/project/22-18-00484/
Пројекат је представила руководилац пројекта др Ана Аркадјевна Плотникова, научни саветник. За основни циљ пројекта постављено је откривање архаичног слоја „сфере смрти” народне културе у условима контаката са страним језиком и у инокултурном окружењу, као и одређивање степена утицаја иноетничких култура на истраживане традиције.
За ово етнолингвистичко истраживање одабрано је неколико територија са заједничким типолошким карактеристикама чија је основна одлика да једна од две контактне традиције буде историјски изолована од лингвокултурног масива којем изворно припада и да се налази у иноjезичком, иноетничком и / или иноконфесионалном окружењу. У оквиру јужнословенске традиције, на Балкану, пажња је усмерена на романско-словенске контакте. Предмет проучавања су посмртни обреди Влаха североисточне Србије и Арумуна и Мегленорумуна у Републици Северној Македонији. На територији Русије истражује се посмртна традициjа Грка који су преко Турске и Грузије досељени у Ставропољски и Краснодарски краj. Четврти круг интересовања представљеног пројекта чини коми-пермски регион и суживот Руса са угро-финским народом Коми-Пермjаци.
Основни подаци о обављеним теренским истраживањима Срба и Влаха у севроисточној Србији током марта 2023. (А.А. Плотникова и Н. Г. Голант), у насељима Велики Извор, Браћевац, Рајац, Рогљево и Смедовац могу се наћи на следећој адреси:
https://inslav.ru/event/etnolingvisticheskaya-ekspediciya-v-vostochnuyu-serbiyu
Свој ангажман на пројекту укратко је представила и Ксенија Климова, кандидат филолошких наука, научни сарадник Института за славистику РАН. Она је поменула неколико занимљивих резултата својих теренских истраживања Грка у Ставропољском крају обављених током јанаура 2023. Детаљнији подаци о њеном теренском раду могу се наћи на адреси:
У дискусији поводом представљених резултата пројекта учествовале су др Биљана Сикимић, др Елена Узињова (Институт за славистику РАН), др Смиљана Ђорђевић Белић (Институт за књижевност и уметност) и др Драгана Ђурић (Балканолошки институт САНУ). Питања су се тицала вероисповести понтијских Грка (туркофоних и грекофоних), затим низа посмртних обичаја забележених на терену североисточне Србије (грејање покојника, разбијање судова на гробљу), као и уочених разлика у погребним обичајима између насеља са две стране српско-бугарске границе.
Учеснике и публику поздравио је др Бошко Сувајџић, председник Скупштине Вукове задужбине.
Биљана СИКИМИЋ,
модератор Трибине
