Говор приликом свечаног откривања бисте Дејана Медаковића, рад академског вајара Томе Серафимовског, Дом Вукове задужбине 28. 3. 2024.
Поштовани задужбинари, уважени чланови одбора и тела Вукове задужбине, представници министарства културе, Матице српске, општине Сремских Карловаца, цењени представници медија, генерални директоре РТС-а господине Бујошевићу, драги Павле и Гоцо, чланови породице Дејана Медаковића, пријатељи и поштоваоци његовог дела.
Свечано откривање бисте Дејана Медаковића под часним кровом Вукове задужбине, требало би да буде природно као што је природно када авион открије небо, плућа открију ваздух, када Дунав открије свој ток и своје обале, када хирург открије жилу куцавицу животног била, када српски народ открије Хиландар, а Стражилово открије Бранка. Дејан Медаковић, ма где да је боравио у великом свету, од Загреба, Београда, Новог Сада, Трста, Беча, Сент Андреје, Хиландара, био је и остао вуковац првога реда.
Као председник Одбора за обележавање 100-годишњице рођења Дејана Медаковића, дужан сам да подсетим. На иницијативу Вукове задужбине и Издавачке куће Прометеј у Вуковој задужбини је у марту 2022. године основан Одбор за обележавање стогодишњице академика Дејана Медаковића. У Одбору су се нашли високи представници Министарства културе Републике Србије, Покрајинске владе, САНУ, градова Новог Сада, Београда и Сремских Карловаца, Матице српске, Филозофског факултета у Београду, Галерије Матице српске, Народног музеја у Београду, Српске православне цркве, чланови породице и низ личних пријатеља Дејана Медаковића. Завршном седницом Одбора 2023. године у Дому Вукове задужбине председавала је министарка културе и потпредседница владе Републике Србије, госпођа Маја Гојковић.
Ми смо често народ кратког даха, силовитих почетака и недовршених послова. Овде треба истаћи да је већина планираних активности Одбора у 2022. години успешно завршена. У најбољем смислу те речи, 2022. година била је година Дејана Медаковића, а то се продужило и у 2023. години, посебно када је реч о издавачкој делатности.
Издавачка кућа Прометеј започела је 2019. са припремама за објављивање Дела Дејана Медаковића публиковањем репрезентативног издања његове чувене књиге СРПСКИ СЛИКАРИ XVIII–XX ВЕКА. У 2022. години објављено је 15 капиталних томова Дела Дејана Медаковића за која је Прометеј, са саиздавачима, међу којима је и Вукова задужбина, добио специјалну награду Сајма књига у Новом Саду 2023. године. Овај капитални пројекат реализован је захваљујући разумевању и подршци Покрајинске владе, Министарства културе Републике Србије, Архива Војводине, Покрајинског завода за заштиту културе, Града Београда и др.
Министарство културе Републике Србије је, поводом обележавања 100 година од рођења Дејана Медаковића, прошле године финансирало ливење три бисте академика Медаковића у Уметничкој ливници Браће Јеремић, рад академског вајара Томе Серафимовског, од којих су две свечано откривене у Карловачкој гимназији и у Матици српској. Данас, свечаним откривањем бисте Дејана Медаковића у Вуковој задужбини, коју је њен најдуговечнији председник (1991–2008) доживљавао као своју другу кућу, као да поново откривамо своју суштину. Данас је велики дан за Вукову задужбину и за све наше задужбинаре. Лирски ресантиман овом свечаном чину пружа податак да је Павле Медаковић, син Дејана Медаковића, поклонио својеручно рађени постамент за бисту, као лични дар Вуковој задужбини.
Ма где да се налазио, Дејан Медаковић је био и остао карловачки ђак. Док је, као избеглица у Београду, био асистент-волонтер у Музеју кнеза Павла (данашњи Народни музеј), из 1944. потиче прича „Fuisset“, у којој је наставио да стилизује и фикционализује реминисценције из гимназијског периода у Сремским Карловцима, који ће до краја живота остати његов непресушан и доминантан извор и простор поетских и приповедних тема. За Дејана Медаковића, све је почело у Сремским Карловцима:
Све је почело овде, и радости прве снене,
Уранци први бели, одмор са дугих лутања,
Збегова су мрачних слике овде измивене,
Бичем су обиља овде шибана упорна ћутања.
„Балада о Сремским Карловцима“ (1959; Умир, 1987)
Завршило се, овде, у Вуковој задужбини, 2008. године. Али траје и данас, чему сведочи и ово наше окупљање. Свечано откривање бисте Дејана Медаковића под часним кровом Вукове задужбине, требало би да буде природно као што је природно када авион открије небо, плућа открију ваздух, када Дунав открије свој ток и своје обале, када хирург открије жилу куцавицу животног била, када српски народ открије Хиландар, а Стражилово открије Бранка. Дејан Медаковић, ма где да је боравио у великом свету, од Загреба, Београда, Новог Сада, Трста, Беча, Сент Андреје, Хиландара, био је и остао – вуковац првога реда и карловачки ђак.
Бошко Сувајџић
Председник Скупштине Вукове задужбине
