Петанеста трибина Вукове задужбине одржана је у среду, 21. фебруара 2024. године у Свечаној сали Вукове задужбине.
На трибини је представљен пројекат Фонда за науку Србије из програма
ИДЕНТИТЕТИ: Српска књижевност 1991‒2021: идентитет, траума, сећање /
Serbian literature 1991‒2021: Identity, Trauma, Memory (акроним SLITaM).
На трибини су говорили др Тихомир Брајовић, редовни професор Филолошког факултета у Београду на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима и др Марко Аврамовић, научни сарадник Института за књижевност и уметност. Присутне је поздравио проф. др Бошко Сувајџић, председник Скупштине Вукове задужбине.
Овај, до сада једини научни пројекат из области историје и теорије књижевности финансиран преко Фонда за науку Србије, карактерише интердисциплинарни приступ и учешће истраживача из пет научних институција (Филолошки факултет, Институт за књижевност и уметност, Филозофски факултет и Факултет политичких наука из Београда ‒ уз Универзитет у Нотингему). Двогодишњи рад на пројекту је осмишљен кроз три радна пакета, а његови резултати ће, осим кроз научне студије и тематске зборнике бити представљени и на бројним конференцијама од којих ће једна бити одржана овог лета на Филолошком факултету у Београду. Део резултата је већ доступан, почевши од првог дела студије руководиоца пројекта, Тихомира Брајовића (https://aseestant.ceon.rs/index.php/zrffp/article/view/46338), преко резоноване (селективне) библиографије (на 70 страница) постављене на платформу: https://zenodo.org/records/8118087. На Филолошком факултету у Београду 5. јула 2023. одржана је јавна дебата под насловом „Деценију после” на којој су учествовали Драган Великић, Михајло Пантић, Гојко Божовић, Дејана Милијић Субић и Ана Коларић, а модерирао је Тихомир Брајовић. Интегрални снимак ове јавне дебате може се погледати на Youtube каналу: https://www.youtube.com/watch?v=Kl6CA4epfmM. У припреми су два темата у часопису Књижевна историја посвећена један трауми, а други сећању у српској књижевности.
У разговору после представљања пројекта учествовали су др Недељка Перишић Бјелановић (Институт за књижевност и уметност, Београд), Невена Петковић (Институт за српску културу Приштина ‒ Лепосавић) и књижевник Иван Срдановић. Постављена питања тицала су се теоријских приступа идентитету у оквиру рада на пројекту (антрополошки, политиколошки, педагошки), прихваћених терминологија (постмеморија, постсећање, другостепено памћење), питања дистанце (’одстојање’ и ’без одстојања’), прихваћених теоријских одређења ’трауме’ и књижевних жанрова обухваћених анализом ‒ доминације прозе или поезије.
Биљана Сикимић
