Миодраг Матицки
Миодраг Матицки

Миодраг Матицки рођен 1. новембра 1940. године у Великом Средишту код Вршца. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду 1963, магистрирао 1965. и докторирао 1972. године. Од 1966. до 2007. радио у Институту за књижевност и уметност у Београду, најпре као асистент-магистар, од 1973. као научни сарадник, од 1978. као виши научни сарадник, а 1984. изабран је за научног саветника. Од 1977. до 2006. директор је Института за књижевност и уметност. У почетку сарадник је на пројекту “Биобиблиографски приручник за историју југословенских књижевности”, а од 1987. па до 2005. руководи научноистраживачким пројектом “Историја српске књижевне периодике”. Као уредник едиције Института “Студије и расправе” уредио је 40 књига. У сарадњи са Матицом српском покренуо је у Институту, и до данас уређује, научне едиције: “Историја српске књижевне периодике” (монографске обраде појединих стожерних књижевних часописа, групе часописа и библиографије појединих часописа) и “Библиотека усмене књижевности” (научна издања часописних и рукописних збирки народних умотворина – сабрана усмена дела српског народа), у којој је објавио и четири књиге: „Епске народне песме у Летопису Матице српске” (1983), Народне песме у Вили” (1985), „Народне песме у српској периодици до 1864“ (2007), и „Народне песме у Српско далматинском магазину (2010).

Био је члан Одбора за историју књижевности и члан је Одбора за народну књижевност САНУ, вишегодишњи је члан Књижевног одељења и Управног одбора Матице српске, од 2012. потпредседник је Матице српске. Члан је Удружења књижевника Србије, Удружења фолклориста и Друштва за јужнословенску митологију. Од 1996. до 2008. председник је Управног одбора, а од 2008. председник Скупштине Вукове задужбине. Од 1998. у два мандата био је члан Управног одбора Андрићеве задужбине, а од 2005. до 2008. био је члан Управног одбора Задужбине “Доситеј Обрадовић”. Од 1980. до 1985. био је главни и одговорни уредник Књижевне општине Вршац. Од 2006. до 2012. био је потпредседник Националног савета за науку и технолошки развој Републике Србије. Био је члан Редакције научног часописа „Књижевност и језик“ (1976-1980), „Летописа Матице српске“ (1983-1987), „Ковчежића“ Вуковог и Доситејевог музеја (у више наврата). Покретач је и главни је и одговорни уредник годишњака „Даница“ Вукове задужбине (1994-2016), а од 2003. до 2014. одговорни уредник „Књижевне историје“, часописа за науку о књижевности Института за књижевност и уметност.

Објавио је 8 монографија („Српскохрватска граничарска епика“ 1974; „Епика устанка“, 1982; „Библиографија српских алманаха и календара“ са великом уводном монографијом – 1986; „Поновнице. Типови односа усмене и писане књижевности“ – 1989; „Летопис српског народа. Три века алманаха и календара“ – 1997; „Историја као предање“ – 1999; „О српској прози“ – 2000; „Језик српског песништва“ – 2003), приредио 9 научних и критичких издања са пратећим студијама („Од сна до запада. Лирске песме Банатске војне границе из збирке Владана Арсенијевића“ – 1967; „Никола Беговић, Живот Срба граничара“ – 1986; „Јован Стерија Поповић, Даворје“ – 1993; „Стојан Новаковић, Косово“. „Српске народне песме о Боју на Косову епски распоред)“ – 1995; „Павле Поповић“, „Милован Видаковић“ – 2000; „Вук Стеф. Караџић, Неготинска крајина“ – 2001; „Јован Стерија Поповић, Даворје. Књига друга“ – 2002; „Доситеј Обрадовић, Басне“. „Прелест севера. Пут у један дан“ – 2007; „Јанко М. Веселиновић, Севдалинке. Народне бисер-песме за певање“, 2008) и приредио 2 фототипска издања („Бачванске песме“. Сакупио Стеван Бошковић – 1987; „Даница“ забавник Вука Стеф. Караџића, I – V, 2005-2007). Уредио је више зборника (тематских монографија): „Историјски роман“ – 1996, „Из књижевности: поетика – критика – историја“ (посвећен Предрагу Палавестри) – 1997, „Књига за народ“ – 1998, „Српски роман и рат“ – 1999, „Књижевна топографија Панчева“ – 2002, „Зборник у почаст акад. Мирославу Пантићу“ – 2003, Књижевност на језицима мањина у Подунављу“ – 2004, „Слика другог у балканским и средњоевропским књижевностима“ – 2006, „Признање професору Слободану Ж. Марковићу“ – 2007, „Срем кроз векове. Слојеви култура Фрушке Горе и Срема“ – 2007, „Актуелност Вукових порука“ – 2009, „Банат кроз векове. Слојеви култура Баната“ (2010), „Творци српског књижевног језика“ (2011), „Усмена традиција Банатске војне границе“ (2015). Објавио следеће антологије: „Двори самотвори. Тужбалице“ – 1979; „Златна јабука и 99 пауница“. „Антологија српске народне приповетке“ – 2003; „Антологија српске народне лирике“ – 2003; „Светосавска читанка“ – 2003; „Читанка Првог српског устанка“ – 2004.

Од 1964. објављује песме, приповетке и романе.

Књиге песама: „Кроз прстен јабуку“ (Библиотека Угао, Вршац, 1964); „Кирвај“ (КОВ, Вршац, 1979).

Романи: „Трећи коњ“ (КОВ, Вршац, 1979); „Глува лађа“ (Дечје новине, Горњи Милановац, 1987; прештампан у будимпештанским “Народним новинама”, бр. 19-51 /мај-децембар/ 1989; преведен на немачки – „Das stumme Schiff“, Edition Lowenzahn, Insbruck, 1994); „Луди песак“ (Српска књижевна задруга, Београд, 1992); „Иду Немци“ (DBR International Publishing, Београд, 1994; Мали Немо, Панчево, 2003); „Пљускофон“ (Матица српска, Нови Сад, 1995; Bookland, Београд, 2008); „Немири меде Желимира“, Bookland, Београд, 2006); „Предности гипса“, Филип Вишњић, 2008; „Цегер пун љубави“ (Чигоја штампа, Београд, 2013); „Штеријина барока – приче и песме о Јовану Стерији Поповићу“ (Угао, Вршац, 2014).

Књиге приповедака: „Свакодневно хватање веверице“ (Нолит, Београд, 1998); „Уз музику коју волите“ (Мали Немо, Панчево, 2000); „Вучјак Аделе Аргени“ (Стубови културе, Београд, 2004); „Десети за молитву“ (Стубови културе, Београд, 2006); „Сеновите приче“, Српска књижевна задруга, 2008.